Kanalizacija iz ličnog ugla: Dnevnik o problemima građana beogradskog naselja

Leto, 2018. godine.

Kupujem stan koji je po mojoj meri i zahtevima savremenog života u metropoli: nova zgrada, ima lift, do posla sam udaljen četiri minuta, uvek slobodan parking. U centru i do Narodnog pozorišta sam za sedam minuta kolima ili autobusom za pet stanica bez mnogo čekanja. Na moje prvo pitanje da li ima kanalizaciju, advokat i investitor uglas tvrde da ima (upućujem osmeh zadovoljstva, ostavljam kaparu).

Proleće, 2023. godine.

Mislim se odakle krenuti sa pričom? Kad ono stiže spas u zadnji čas, komšinica šalje poruku: lije voda niz ulicu, izbija iz šahte. Već drugi put ovog meseca, i nije voda nego fekalna kanalizacija. Preliva iz septičke jame. Zovem mog upravnika zgrade da on zove upravnika susedne zgrade preko puta, a onda taj drugi zove trećeg upravnika jer njihova zgrada pravi problem. Upravo je to srž problema.

Kada su investitori „nekim čudom“ dobili zeleno svetlo da mogu da zidaju bez ikakve kontrole, otkupljivali su placeve u naseljima gde su prvobitno većinu činile porodične slobodnostojeće kuće.

Svaka je bila sa pripadajućim dvorištem sa posebnom septičkom jamom. U početku, stidljivo su dizali zgrade sa dva sprata i potkrovljem, pa sledeći korak zgrade sa dva sprata i dva potkrovlja, a kada su videli da veza sa građevinskim inspektorima funkcioniše, prešlo se na četiri, šest, a najodvažniji su došli i do osam spratova.

Da je potrajalo sada bih živeo u Dubaiju na levoj obali. Stalo se onog trenutka kada je „pravna država“ uhapsila predsednika opštine Aleksandra Jovičića zbog sumnje da je omogućio nelegalne građevinske radove uglavnom na levoj obali. Dok on nosi nanogicu, a njegov privatni avion čami čekajući, mi se davimo u fekalijama.

Tada kreću problemi, zgrada sa šest spratova i četrdeset stanova ima jednu septičku jamu koja može da izdrži samo tri stana. Šta sa ostalim stanovima!? Investitori su se dosetili pa su napravili prelivne cevi da iz treće zgrade sa devedeset stanova preliva pomoću pumpe u septičku jamu druge zgrade sa šezdeset stanova, a iz nje u prvu, pa onda direktno u kanale.

Melioracioni kanali, koji prevashodno služe kao recipijent za atmosfersku vodu i da levu obalu brane od poplava kada je vodostaj Dunava visok, vremenom su postali „idealna zamena“ za kanalizaciju. Sada svako jutro kada prolazim kolima pored, moram da zatvorim prozor i stopiram ulaz spoljnog vazduha od nesnošljivog smrada koji se širi od danas „mrtvih fekalnih kanala“. Izgled i neprijatan miris kanala Kalovita, ukazuju da smo ga zagadili (ubili), a tu se pre samo jednu deceniju pecala riba i vozili su se kajaci.

Rešenje je KANALIZACIJA koja bi pokupila sve fekalne vode i odvela ih do fabrike za preradu fekalnih voda, pa odatle zalivanje njiva ili u Dunav. Kakva šala, pa čitav Beograd nema nijednu fabriku za preradu fekalnih voda ili ti ima oko 160 otvorenih cevi koje završavaju u Dunavu i Savi i moliš boga da nema suše, jer onda kanalima pliva čista fekalija. Ali to je nama na levoj obali manji problem…

Proleće, 2019. godine.

Posle velikih prolećnih kiša, veći deo leve obale pliva i davi se u sopstvenim go…., fekalije došle narodu do nosa toliko da je došao i sam predsednik države Aleksandar Vučić i hrabro se popeo na stolicu te izrekao svoju čuvenu rečenicu koja mi još uvek odzvanja u ušima: „…dobićete kanalizaciju u najkraćem mogućem roku, ja vam garantujem lično“.

Svakog jutra setim se tih reči, a ulazim u petu godinu stanovanja u naselju Krnjača, prvom naselju na levoj obali Dunava u Beogradu kako se pređe Pančevački most. Četiri godine od obećanja, a još nijedna kuća nije priključena na kanalizacionu mrežu.

Zima, 2022. godine.

Kad ne lipši magarče do zelene trave: Glavni menadžer grada Goran Vesić Vesara seče vrpcu za početak radova na izradi kanalizacije. Da sam mogao da mu priđem da ga izljubim. Mama me zove i vrišti od sreće, gledala vest na Dnevniku 2. Zorica Brunclik pravila slavlje u kući, kao da je Nova godina u celoj Krnjači.

Proleće, 2023. godina.

Pripadamo opštini Palilula, a po poslednjem popisu iz 2023. god imamo 189.684 stanovnika, što nas svrstava na drugo mesto po veličini beogradskih opština. U Krnjači još nijedna kuća nije prikačena na kanalizaciju, a glavni menadžer u međuvremenu postao ministar, a ja dao reč da ću se izboriti za kanalizaciju, a i za čiste kanale, pa da opet pecamo ribu i vozimo kajake. Borba da se izborimo sa obećanim, nema predaje, nema povlačenja.

Autor je predsednik Udruženja građana Komšija iz Krnjače

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.