Smena ministra Gašića zbog nekulturnog odnosa prema novinarki koja je radila svoj posao predstavljena je javnosti kao nastojanje da se uspostavi pristojno društvo u Srbiji. Da bi se ta namera ostvarila, a valja verovati u njenu iskrenost, potrebne su određene vidljive pretpostavke. Pre svega, Vlada bi trebalo da objasni svim ministrima, ali i svim rukovodiocima u javnoj administraciji, da je standard upravljanja koji dovodi do pristojnog društva etika, a ne zakonitost.


Moguće je postupati po zakonu, a biti nepristojan i upravljati loše, prosto zato što se zakonska ovlašćenja mogu primenjivati na korist, ali i na štetu javnog interesa. Zakonsko ovlašćenje je minimum, ali ono nije standard ponašanja javnog službenika. Evropski standard ponašanja je takozvano dobro upravljanje, a njegov suštinski aspekt je etičko odlučivanje i poštovanje dostojanstva građana. O čemu je ovde reč?

Najbolji primer za ovaj princip je policija, koja je istovremeno i najvidljivija javna služba, čije ponašanje najviše utiče na utisak građana o vlasti, pa time i na njihovo izborno izjašnjavanje. Savremene studije policijskog rada počivaju na dva osnovna načela organizacije i delovanja policije, koja se uče na prvoj godini policijskih akademija širom Evrope – načelo nevidljivosti policije i načelo minimalne primene ovlašćenja u demokratskom društvu.Prvo počiva na shvatanju da prisustvo uniformisanih ljudi sa oružjem na ulici automatski smanjuje osećaj slobode građana, pa stoga policija treba da bude van očiju javnosti. Samo u autokratskim režimima ili u vanrednom stanju policija šeta po ulicama tako da je svi vide. Drugo podrazumeva da policija ne koristi sva svoja ovlašćenja samo zato što ih ima. Ta ovlašćenja postoje za ekstremne situacije, a u normalnim okolnostima njihova primena bi, u stvari, predstavljala zloupotrebu. U civilizovanim, pristojnim društvima, potpuno je nečuveno da policija u uniformama vreba po ulicama i kažnjava ljude koji prelaze ulicu van pešačkog prelaza, ili da „iskače“ pred vozače iz šipražja da bi ih kaznila sa male prekršaje.

Pristojna država poštuje sve svoje građane, baš kao što poštuje sve žene. Valja verovati da u Srbiji postoji namera da se formira pristojno društvo, ali je za to nužno, pre svega, da se javnim službama rukovodi na kompetentan način. Pošto je stanje sa popunom ključnih kadrovskih mesta u Srbiji takvo da na njih ne dolaze stručnjaci nego politički kadrovi, rešenje je u konsultantima. Npr. američka televizija Si-En-En ima stalno zaposlene etičke savetnike, koji vode računa o postupanju korporacije, kao i veliki broj javnih ustanova u Evropi. UN već godinama imaju „dilema trening“ kao metodu organizacije ljudskih resursa i odnosa sa javnošću. Isto je u Evropskoj komisiji i nizu drugih međunarodnih institucija. Kod nas se stručnjaci za primenjenu etiku koji se bave dilema treningom nigde ne pojavljuju u strategijama, niti u organizaciji etičke kontrole javnih institucija, već ih ima samo u ponekoj etičkoj komisiji pri bolnicama, a i to retko.

Ilustracije radi, prošle godine je bilo govora o novom Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim bi se toj agenciji dao monopolski posao etičke obuke svih javnih službenika u Srbiji, kako na nivou centralne vlasti, tako i lokalnih vlasti, dakle cirka 750.000 ljudi. Taj posao trebalo je da obavi Uprava Agencije u kojoj radi šačica ljudi koji su svi, po obrazovanju – pedagozi. Dakle, nijedan nije etičar, pa bi tako, valjda, prvo ti pedagozi trebalo da prođu etičku obuku, pa da oni obučavaju tri četvrt miliona javnih službenika. Ova vrsta apsurda govori o tome koliko je neobaveštenost problem u kreiranju pristojnog društva. Da biste poštovali građane, prvo morate dovesti javne službe u red primenom struke u njenom etičkom regulisanju. Činjenica da postupate po zakonu ne znači, sama po sebi, ništa. Jer, Gašićeve opaske su, strogo govoreći, zakonite. Kao što je i presretanje trudnica po ulicama od strane zaludnih dvadesetogodišnjaka u uniformama – zakonito. Ono što je potrebno jeste etički nadzor nad radom institucija uz podršku vrha države, i tek tada možemo govoriti o radu na formiranju pristojnog društva.

Pre više godina, vodeći etičku obuku za brojne javne službe, kao etičari smo zagovarali formiranje Kancelarija za integritet u javnim službama koje bi uvodile i održavale etičke standarde u postupanju, rešavale sporove, kako unutar institucija, tako i između institucija i javnosti.Ovu vrstu regulacije, recimo, primenjuju različite savezne države u SAD, ali i mnoge evropske države.

*Autor je profesor Univerziteta u Beogradu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari