Kao da je vođa pao sa Marsa

… kleronacionalistička družina državnih razbojnika uzurpirala, privatizovala i podredila svojim ličnim interesima, sve državne institucije i sva javna dobra. Ne znam za ostale, ali ja sve više sam sebi ličim na nekog iz čopora pasa koji laju a karavani prolaze. Mogu da razumem načine na koji su zarobili nas i državu, ali ne mogu da shvatim da su to uradili i dalje rade gotovo bez ikakvog otpora građana. Kao da smo plemensko stado a ne civilizovani ljudi. Da li je mogućno da u dvadesetprvom veku ljudi sa totalne margine društva, neobrazovani i nesposobni ljudi iz kriminalnih struktura od zla oca i od gore majke, ljudi koji pre ulaska u politiku nisu imali ništa, niti su išta znali da rade, odlučuju o našim sudbinama, donoseći najvažnije odluke po meri svojih ogubanih umova?

Shvatamo li mi, kao neshvatljivo ćuteća većina, šta to znači? Mi smo sami, kao pravi mediokriteti izabrali da nas državni razbojnici izopšte iz života. Mi ne sudelujemo ni u jednom, u normalnim zemljama prirodnom pravnom ili političkom društvenom procesu. To je za mene najbolniji osećaj. Ta izopštenost ljudi iz društvenog života, najpogubniji je uradak državnih razbojnika po naciju i državu. I kada sam prošle nedelje predložio vođi da zastane i razmisli, da napravi „salto vivendi“ i spase i sebe i državu tako što će sazvati ustavotvornu skupštinu bez njega i njegove stranke ili raspisati referendum za povratak Srbije u parlamentarnu monarhiju, krenula je lavina primedbi njegovih obožavatelja. Sve u stilu: a znači odatle vetar duva.

Pošto se ubrzano približavamo završnom činu naše društvene drame, znam da ima mnogo onih koji bi, kad bi mogli, streljali vođu državnih razbojnika misleći da je to rešenje svih srpskih problema. Kao da je vođa pao sa Marsa a ne živeo sa nama i radio to što radi evo već skoro trideset godina. Za ljude koji bi sve rešili po kratkom postupku, ne postoji pitanje: šta posle takve likvidacije? Moj gnev prema vođi državnih razbojnika nije lični i ideološki, najmanje stranački, već prirodni gnev prema čoveku koji je sve javno u državi pretvorio u privatno. A vetar duva iz nasilničkog kleronacionalističkog štaba za odbranu čistote vere i nacije, koji je zarobio Srbiju još u devedesetim godinama prošlog veka i ne da srpskom rodu ljudska prava i slobodu. Taj štab već priprema vođi zamenu, ali tako da se za njih ništa ne promeni kad njega pošalju u ropotarnicu istorije.

Autor je novinar