Beograd je moj grad. Moja oaza mira i jako me ljute ljudi koji ga ne poštuju, nego ga provociraju nevaspitanjem.
Od kada sam mu ja savramenik dosta je promenio svoju fizionomiju.Smeta mi nehigijena sugrađana, nedostatak komunalne svesti, odsustvo elementarnog vaspitanja u komunikaciji sa radnicima u uslužnim delatnostima, neshvatanje termina „gradska vožnja“ koja se pretvorila u nasilničku, namrgođenost kao maska za nesigurnost, bahatost koja već prerasta u banalnost, ugostiteljske enklave koje pružaju utočište dosadi kriminogenih umova, rupe na ulicama, javne površine pretvorene u deponije, Terazije koje to više nisu, prevelikost i bezdušnost Novog Beograda, projekat Beograd na vodi, koji nema ko da vodi, nego služi kao kulisa s jedne strane bahatosti s druge očaja da ne možemo da se odbranimo od sistema koji je nevaspitan i bezobrazan.
Siledžije koje krstare ulicama s građevinskm planovima su veći problem od nekolicine besprizornika koji su samo na oko fizički jaki, a u stvari su kukavice. Gradske službe se prave mrtve. Nema Gradske čistoće, nema Gradskog zelenila, Gradske pijace su sve, samo to nisu. Kao da je grad pogodio meteor ogromnih razmera i sada nam trebaju vekovi da dođemo do faze da je ovo ipak Beli grad, a ne štrokavi Beograd na vodi i lažima, kojime rukovode srebroljupci i neznalice.
Curi nam urbanost u šahtove na naše oči. Kao dnevnu zapovest svim sugrađanima bih nametnuo 2M filozofiju: Metle i Muzeji. Očistimo ulice i pootvaramo muzeje koji su konekcija s prošlošću, odsjaj sadašnjosti, pogled u budućnost. Brojni urbani džepovi oličeni u privatnim kulturnim centrima, muzička scena, likovne kolonije, restorani, pozorišta, RTS 2, novi klinci koji stasavaju u Beogradu, čine dobar materijal na kome treba graditi budućnost. Nema mesta za toliko drveća pod koje bi neko od nas seo i svirao frulu pokraj bistrog potoka čuvajući stado.
Sistem koji mora da funkcioniše na tolerantnosti i ljubavi među ljudima, grad koji je duboko pogođen podelama na kojima ljudi bez identiteta neprestano insistiraju. Krase ga tri reke: Sava, Dunav i Topčiderka. Prvopomenute imaju čak i vodu u sebi. Imamo Košutnjak, Adu, Olimp, priobalje Save i Dunava, Gardoš, Ušće, Kalemegdan, Tašmajdanski park, hram svetog Save, koji se nadvio nad urušenim kliničko-bolničkim centrom. Imamo mnogo toga da pružimo turistima ali sebi smo samoukinuli zadovoljstvo života u gradu koji je uprkos svemu još uvek mirnji od većine megalopolisa na svetu. Znam putovao sam puno. Video sam ga. Na svet mislim.
Autor je urednik i književnik
Pripremila: M.Stanojević
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
