Kao da samo Kosovo postoji

Posle te svoje najmasnije laži, definitivno je jasno da bivši huligan na mestu predsednika, nastoji da nervno rastroji onaj deo građana podeljene Srbije, koji znaju da je „šef“ tzv. premijerke Vlade Ane Brnabić, ustvari šef mafijaškog udruženja bez svesti o funkciji koju obavlja.

„Kad sam to čuo, malo je falilo da razbijem televizor“ – kaže moj prijatelj Boban. Živi sam u jednom sremskom selu i svaki božji dan, bespomoćno na televiziji, gleda kako vlastodržački okupatori Srbije, posle države, uništavaju i teritoriju koja je od te države ostala.

Nisam ja jedini koji dobija pritisak kad ga vidim na ekranu, kaže Boban. Znam mnoge ljude koji u bespomoćnosti, počinju da proklinju i njegovu nedužnu majku.

Proklinju mleko majčino i suzu majčinu, a to pokazuje da bezdušno samozaljubljeni lažni predsednik uopšte ne pojmi kakav gnev svojim lažima izaziva kod ljudi zdravog razuma.

Izjava da je Ustav Srbije za njega Sveto pismo, istina je koliko i tvrdnja bolesnika iz F odeljenja koji kaže da je Napoleon Bonaparta.

Njegov jedini argument da ga je narod izabrao i da sve što radi, čini za dobro Srbije, je takođe čista nebuloza jer ne žive u Srbiji samo njegovi glasači.

Narod ga je izabrao po ustavu u kome piše da je funkcija predsednika bezmalo protokolarne prirode. A on je to, kako kaže Sveto pismo, suspendovao i pravim državnim udarom zaveo neograničenu ličnu vlast. To više i ne krije.

O Kosovu u ime Srbije i Srba sa Kosova, pregovara i o njemu odlučuje čovek, koji ni po jednom osnovu nije nadležan za tako nešto.

Kako smo došli do toga da o sudbini države i nacije odlučuje jedan jedini i to bezuman čovek?

Srbiju i sve u njoj, evo već više od tri decenije uništavaju UDBINA deca u saradnji sa stranim agenturama. UDBA je kao što znamo majka današnjih tzv. Službi bezbednosti.

Tih devedesetih godina prošlog veka Miloševićev šef Službe Jovica Stanišić, pravi od ratnog zločinca Hulje Šešelja Slobinog omiljenog opozicionara.

Šešelj okuplja oko sebe Nikolića, Vučića i slične lažne borce za srpstvo.

Ušli su u politiku goli ko crkveni miševi, ali Služba im se našla pri ruci. Nikada nisu oskudevali u novcu čak i kada je Hulja Šešelj bio na Sudu u Hagu.

Najbolji Šešeljev učenik prevazišao je učitelja u svemu. Uzurpirao je kasu Srbije, medije Srbije, sudstvo i tužilaštvo pretvorio u partijsku filijalu, a Službe, policiju i vojsku
privatizovao do te mere da služe isključivo za bezbednost njegove lične vlasti.

Srbija je međutim velika tajna što bi rekla Desanka Maksimović. Ne zna dan šta noć kuva, niti noć šta zora rađa. Mi njega i njegove sledbenike vidimo u snazi i sili, u moći, pa nam se čini da će večito vladati.

Ne znamo međutim za njihovu teskobu i muku. Za strah od svega. Od sebe i od drugoga, od većeg i od manjeg, od pametnijeg i od veštijeg. Od tajne, od senke, od mraka od svetla, od krivog koraka od iskrene reči, jednom rečju strava od svega.

I zato kako kaže veliki srpski pisac muslimanske veroispovesti Meša Selimović, nije čudo što su ti ljudi zli.

Moć im je oduzela pamet i zaslepila ih osećanjem nepovredivosti i nedodirljivosti. Petog oktobra 2000. bili su poraženi i saterani u mišju rupu, ali ih je čudo zvano Služba vratilo na vlast.

Ustali su iz mrtvih i postali surova čudovišta od kojih u ljudskom rodu gorih nema.

Najmonstruozniji projekat te kleronacionalističke klike za opstanak na vlasti, jeste amputacija Južne srpske pokrajine Kosova u vidu ubijanja, proterivanja i pljačke Albanaca da bi na Kosovu naselili Srbe iz Hrvatske.

Posledica toga nije samo gubitak Kosova već su i sve građane Srbije zatvorili u prošlost i ne dozvoljavaju im da žive život u stvarnosti.

Tako je Srbija postala predgrađe „nebeskog carstva“. Živimo život kao da je Kosovo jedino što postoji i što je vredno života.

Ostaje da se nadamo da je Desanka bila u pravu kad je opisala Srbiju kao veliku tajnu odnosno da se posle ove mrkle noći duže od tri decenije, rađa zora i nacije i države.

Mora se međutim po svaku cenu sprečiti ono što ovih dana najavljuje samodržac. Spreman je kaže da podnese ostavku, raspiše izbore i ode u opoziciju. To praktično znači da će uništitelj države nastaviti da živi na grbači naroda bez ikakve odgovornosti za zlodela koja je počinio i čini uništavajući državu Srbiju.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.