Trinaset žalbi je Dragan Vasiljković, nekada komandant krajinskih „Knindži“, podneo australijskom pravosuđu, samo da ne bude izručen Hrvatskoj. Pošto ne veruje da će tamo imati pošteno suđenje – ne veruje ni zvanična Srbija iako nije poznato da je povodom ovog slučaja nešto preduzimala – tražio je, bez uspeha, da proces bude premešten u Međunarodni krivični sud. Vasiljković je prvi državljanin Australije isporučen drugoj državi zbog ratnih zločina.
U Splitu će Vasiljkoviću, mnogo poznatijem kao Kapetan Dragan, uskoro suditi za: „mučenje, zlostavljanje i ubijanje“ hrvatskih vojnika i policajaca; napad i zauzimanje policijske stanice u Glini; napad i zauzimanje prigradskog naselja Jukinac, i još dva sela kada su, prema tužilaštvu, uništeni civilni objekti, stanovništvo proterano, pljačkana imovina, te ubijeni i ranjeni civili „od kojih i jedan strani novinar“. Podnet je i zahtev za proširenje istrage.
Vasiljkovića je list Australijen 2005. okrivio za ratne zločine, zbog čega ga je ovaj tužio. Spor je izgubio 2009, a australijski sud je potom utvrdio da je on „učinio mučenje i silovanje“. Pošto je 2010. Visoki sud dozvolio ekstradiciju Hrvatskoj, krio se 43 dana. Pronađen je pošto je presretnut njegov telefonski poziv Franku Simatoviću, bivšem komandantu specijalnih snaga SDB Srbije.
Haški tribunal je Vasiljkovića svojevremeno nazvao „učesnikom u zajedničkom zločinačkom poduhvatu“, ali nije tražio njegovo hapšenje. Bio je pod istragom, izjavila je 2005. tadašnja portparolka Tribunala Florans Artman, ali je okončana, kako je objasnila, pošto je taj sud trebalo svoj rad da privodi kraju.
Vasiljković je rođen 1954. u Beogradu. Ostao je bez oca rano. Sa majkom i sestrama u Australiju se preselio 1967. kada je i dobio ime Daniel Sneden. Četiri godine služio je u konjičkoj jedinici australijske vojske, potom radio kao instruktor za oružje u Africi i Južnoj Americi. Bio je i golf trener.
U Srbiju se vratio 1988, a u Krajinu dolazi u jesen 1990. da, kako je govorio, pomogne njenu odbranu. Novembra 1991. je navodno pokušao da svrgne lidera RSK Milana Babića. Tvrdilo se da ga je za obuku jedinica u kampu Golubić plaćala DB Srbije, što je on negirao na suđenju Slobodanu Miloševiću, gde je bio pozvan kao svedok tužilaštva. Tada je rekao da ga je DB platila samo jednom – 1997, kada je „nadgledao vežbe“. Za to je dobio, rekao je, 2.200 dinara.
Bio je član SPO. Na izborima 1992. kandidovao se za predsednika Srbije i osvojio četvrto mesto, 1,86 odsto glasova. Srpski mediji su ga tokom rata popularisali kao vođu „Knindži“, nedeljnik Osmica objavljivao je u nastavcima strip „Kapetan Dragan“. Govorio je da su mu uzori Karađorđe i vojvoda Mišić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
