Kapitalni projekat

Na taj način u Srbiji je posle četrdeset godina počeo da se ostvaruje projekat jednog velikog energetskog objekta. Da je reč o „kapitalcu“ od kojeg će Srbija imati koristi, slažu se gotovo svi, čak i oni koji ne podržavaju geopolitičku strategiju Rusije, odnosno oni koji su uvereni da naša zemlja mora biti isključivo okrenuta ka Evropskoj uniji, a da na Istoku nema šta da traži. Malobrojni protivnici Južnog toka, okupljeni u lobističkim grupama, svoj su agitacioni rat izgubili onog trenutka kada je bilo jasno da u trasu Nabuka, američkog odgovora na Južni tok, neće biti ucrtana Srbija. A formalno su poraženi onda kada se od Nabuka odustalo.

Izgradnjom Južnog toka Srbija će dobiti drugi pravac snabdevanja koji će obezbediti da naša zemlja ima dovoljne količine gasa, ne samo za svoje potrebe već i za izvoz. Osiromašeni budžet Srbije će moći da računa na znatna novčana sredstva koja će biti inkasirana naplatom tranzitnih taksi. Ono što je u najavljenoj reindustrijalizaciji Srbije bitno jeste to da će tokom gradnje biti angažovane brojne domaće firme – direktno njih oko 2.500, a indirektno čak oko 100.000. Za zemlju sa velikom stopom nezaposlenosti i najnižim platama u regionu investicija poput Južnog toka bez preterivanja može da se kaže da predstavlja „dar sa neba“.

Mnoge primedbe izrečene na račun srpske pregovaračke strane su prestroge. Poput one da smo zarad sporazuma morali da se odreknemo Naftne industrije Srbije. I da nije bilo gasnog sporazuma, NIS bi prešao u vlasništvo ruskog Gaspomnjefta, jer su svi ostali igrači zainteresovani za kupovinu našeg preduzeća bili isuviše „sitni“. Takođe, oni koji kažu da je Srbija jedina zemlja sa manjinskim paketom akcija u zajedničkom preduzeću za izgradnju Južnog toka, zaboravljaju da jedina od njih nije članica EU – a da je odbila predlog Rusa, krak je mogao da pređe preko Rumunije. Ipak, neke kritike su ispravne. Recimo, da je naš pregovarački tim bio uspešniji, možda bi izdejstvovao da Jugorosgas ne bude u većinskom vlasništvu Rusa, isto kao i skladište gasa Banatski dvor.

Međutim, najbitnije je da Južni tok ostane isključivo ekonomski projekat, a nikako da izraste u sredstvo koje bi Moskva koristila za širenje svog političkog uticaja, kako na Srbiju, tako i na druge zemlje na trasi gasovoda.