Karakter ili poniženje

Naš usud istorije. Kasno ili još uvek ne, konačno i opozicionim mačkama u džaku sinu pragmatični aksiom s prve strane „Danasa“: „Više malih pobeda umesto velikog poraza.“ Decidirano izjavi Boris Tadić i eno ga na Vračaru sa Sergejem Trifunovićem i još dve stranke čije skraćenice nisam mogao da razumem.

Idu na pobedu. Šabac i Paraćin, to su još ranije odlučili uprkos maloumnom bojkotaškom ometanju. O naprednjacima i ne pričati, zaudaraju. Bravo!

Za sve koji nadvladaše politikantski virus u zađevicama zaraženoj Demokratskoj stranci i pregaziše Rubikon.

Preostali, ako im je preostalo dovoljno zdravog razuma, da ove podeljenosti nikud ne vode.

Oglednu operaciju ujedinjenja opozicije, i to kompletnog, trijumfalno izvedoše Turci i Mađari i eno ih  – dišu za vratom Erdoganu i Orbanu.

Istanbul, Ankara, Budimpešta i drugi. Značajni gradovi su u njihovim rukama. I sve to pred nosem opozicionih srpskih patuljaka, izuzev nekolicine u poslednjem trenutku.

Videćemo, ako ih posluži karakter na pravom mestu i u pravom trenutku.

U svakom slučaju, onu navedenu Tadićevu procenu ponavljao bih u „Danasu“ kao antivirus, sve do izbora, ovdašnje zapaćene korone da od „srpskog inata nema boljeg zanata“.

Karakter ili poniženje? Pandemija u produžetku.

I jedna Vučićeva poruka na kraju za sve nas: „Prezirem sve koji misle da im je Srbija otirač za noge!“ Tačno. Naročito u obrnutom smeru: Pod Vučićevim otiračem Srbiji nije nimalo prijatno.

O autoprezrenju bolje i ne govoriti.

Rekao bih da jedan dopis, takođe u „Danasu“, zajedno sa Tadićevom izjavom (1. VI 20), među brojnim sličnim do sada, bolno dokumentuje temu o kojoj se upravo ovde govori, s potpisom cele familije: otac Slobodan Pantelić, doktor medicine, specijalista, otac Vukašina i Jelice Pantelić, suprug Mirjane Pantelić, radiološkinje. Naslov, sve, neželjeno, objašnjava: „Beg od Vučićevog blagostanja.“ Od Dragačeva do Nemačke.

Autor je reditelj