Karić

Da ima apsolutno istovetan cilj, nekoliko dana kasnije u Kragujevcu (na žalost, bez napomene da je neko drugi već to isto izgovorio) istakao je i Saša Janković. Ali, svejedno: ova dva najozbiljnija kandidata izvan Vučićeve liste ukazala su na središte jednog ozbiljnog problema – da nominalno demokratsku vladu vodi čovek koji u rukama drži tajnu policiju. Ne počinje, naravno, ova kritika od njih dvojice, i nisu oni taj plan izneli samo iz načelnih razloga (i oni će se voleti sa tajnim službama, itekako), u izbornom kontekstu zanimljivije je to da su se počešali i pre nego što je počelo da ih svrbi: znali su, bez sumnje, obojica, kao što zna sav ovdašnji iole pismen svet, čemu ta funkcija praktično služi, i šta ih čeka. I, evo: evo priča iz dosijea, evo blata koje se baca, baš na njih dvojicu.

Tabloidima, koji su se – ne znam zašto? – pokazali nedostatni, šalju se u pomoć “nezavisne medijske mreže”, koje svojim istinoljubljem i “istraživačkim novinarstvom” pomažu da se Vučićevi konkurenti potkače na mestima za koja se drži da su im najtanja. I ako doista ima nešto prljavo u ovoj kampanji onda je to – to: ponavljanje obrasca sa kojim je Vučić osvojio vlast.

Kriminalizovanje ljudi, plus beli listići.) I šta je od svega ostalo? Beli listići dobili su novu varijaciju, a tzv. borba protiv kriminala – montirane procese, upropaštene ljude i njihove poslove, i – sve u svemu, par nategnutih zatvorskih kazni. Sve je, dakle, bilo gruba obmana, i izdaja pravde koja ostaje nezadovoljena. Ima li veće groteske od te, recimo, da Vučiću kao predgrupa na njegovim monstr-mitinzima nastupa Karić? I ima li ijednog osumnjičenog i osuđenog za kriminal koji u toj Karićevoj senci ne liči na samoga – bože mi oprosti – neporočnog, divnog anđela?