Karleuša vređa Mariniku i glumi veliku Srpkinju

Privatno, u sebi, u svoja četiri zida, Jelena Karleuša je slobodna da misli šta hoće. Ali sloboda javno izgovorene reči ima svoje granice i ne sme da ugrozi tuđu slobodu i sigurnost. To što neke javne ličnosti i moja malenkost „branimo“ Mariniku Tepić očigledno da nije dovoljno i da treba da reaguje državni tužilac.

Krajnje je vreme da zauzda slobodu govora Jelene Karleuše, kada ona nije u stanju da zaustavi svoj pogan jezik i blaćenje drugih. Ali je krajnje vreme da se iz „dremeža“ probude i mnoge druge ustanove i zajednički se suprotstave žilavom nacionalizmu pojedinih ljudi i grupa ovde u Srbiji. Nisam isprva primetio da se oglasio Tomislav Žigmanov, ministar u vladi zadužen da štiti manjinska i ljudska prava. Na kraju je, ipak, reagovao.

Ćute, međutim, zaštitnici građana. Prave se mrtvim i mnoge NVO koje su ugled stekle na zaštiti prava građana. Trebalo je protiv nacionalističkih stavova da ustane i Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine, kao i Koordinacija nacionalnih saveta manjina u Srbiji. Važno bi bilo da se oglase i političke stranke: Sandžačka demokratska partija, Stranka pravde i pomirenja i Savez vojvođanskih Mađara, odnosno predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas.

U pitanju je odbrana načela. Danas prozivaju jednu ženu, zato što je Rumunka, a sutra mogu kinjiti nekog drugog zato što je Rusin, Makedonac, Bugarin, Slovak… Ne zaboravimo da su u prošlosti napadani Hrvati, Romi, Muslimani i drugi neSrbi, kao i Mađari, kojima su, između ostalog, „obećavane“ jezičke patrole. Politički savez između SVM i SNS, odnosno Viktora Orbana i Aleksandra Vučića neće trajati doveka i samo on štiti mađarsku nacionalnu manjinu od nacionalističkih ispada.

Napisao sam tada, a tvrdim i sada da ima mnogo razloga zašto Marinika Tepić treba da se povuče iz politike. I ne samo ona. NJena nacionalna pripadnost, svakako, nije nikakav razlog. A gospođa Jelena Karleuša čini se da samo glumi veliku Srpkinju jer u svojoj tiradi zaboravlja Metohiju i „verbalno braniš samo Kosovo. Za promenu bi mogla da piše ponekad i ćirilicom i savlada srpski jezik u pojedinostima. Navodi da već par godina posmatra u medijima ženu Mariniku Čobanu Tepić. Reč par je preuzeta iz nemačkog jezika i znači dva.

Ne verujem da gospođa Karleuša prati gospođu Tepić samo dve godine, nego sigurno više. Ali najvažnije je da se već jednom navikne da su u Srbiji živeli i žive ljudi koji nisu, sticajem okolnosti, Srbi. I nije ih malo. I nisu ni na koji način ‘prinuđeni’ da misle i delaju kao Jelena Karleuša i vladajuća stranka. Kroz noviju istoriju mnogi neSrbi (Georg Weifert, Davorin Jenko, Lazar Paču, Pavel Jozef Šafarik, Josip Štolcer Slavenski, Vasko Popa, gle Rumuna! i dr) zadužili su srpsko društvo i kulturu i, očigledno, odlično su znali ‘šta je dobro za Srbiju i ovaj narod’ (Jelena Karleuša).“

Ukoliko je nepoverenje Jelene Karleuše, da ne napišem jaču reč, prema pripadnicima nacionalnih manjina trajno, treba u budućnosti dosledno da se ponaša shodno svom stavu i odbija da nastupa i uzima novac u (srpskim) mestima gde žive neSrbi.

Pretpostavljam, međutim, da njena principijelnost ne seže toliko daleko i da nije gadljiva na srpski dinar, čak i kad potiče iz ruku neSrba.

Autor je aktivista iz Pančeva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.