Kašljati u zglobnom delu lakta

U vreme mog detinjstva, krajem pedesetih godina prošlog veka, sačekivala nas je pri izlasku iz škole Aćkanova banda sa Karaburme i tražila novac.

Sa rukama u džepovima, pušeći i pljuckajući, vrteći lanac u rukama na kojima je bio gvozdeni bokser, govorili su osiono – Nemojte da nas terate da vas tabamo!

Na sve ovo me je podsetila Ana Brnabić, svojom nesmotrenom izjavom – Nemojte da nas terate da uvodimo policijski čas.

Strašna greška je učinjena odlukom o izvođenju vojske na ulice Beograda. Za sada, bez topova i tenkova, biće prisutna oko bolnica, autobuske i železničke stanice, aerodroma, pošta i sličnim objektima.

Efekat izlaska vojske sa naoružanjem na ulice, dovodi do paničnog straha, naročito kod starijih osoba, koji može biti koban za mnoge.

Malo nervozan vojnik i malo mnogo nervozan građanin, uvreda, udarac, pucanj i više se ništa ne može zaustaviti.

Za građanke i građane, ionako već uništene psihički, moralno, socijalno, materijalno, incident bi mogao da dovede do masovnog izlaska na ulice i sukoba sa vojskom.

Voli naš narod vojsku, nije da je ne voli, samo ne u svom dvorištu.

Hoće li vojska pucati na zaražene i one sumnjive u bekstvu?

Može im se u mraku učiniti da je Đilas sumnjiv, pa posle, nisam dobro video, jebeš ga, a bio sam ubeđen da je to onaj žuti, zaraženi, što ga već duže vremena jurimo…

Vratite vojsku tamo gde im je mesto, u kasarne, pre nego što dođe do težih posledica.

Svu ovu redarsku službu može odraditi policija.

Vučiću, ne vode se ratovi, već dugo, tenkovima, helikopterima, pešadijom, migovima, pancirima… Umesto njih, pusti se virus.

Neprijatelja ne vidiš, ne čuješ, ne možeš ga dodirnuti. Kao NATO, koji nas je skenjao, a nikad ga nismo videli.

Vojska da čuva prodavnice, markete, banke… Od koga? Od gladnog naroda. Sve ste već pokrali i vi i oni pre vas. Nema više šta.

Imali ste Vučiću, dve godine u doba Variole vere.

Moja Smiljka je bila u drugom stanju sa Jovanom, koja je rođena nekoliko meseci kasnije. Čekali smo satima u redu, da dođemo do stola u dvorištu VIII Beogradske gimnazije, kod pozorišta DADOV, da primimo vakcinu. Hoćete li vi da nam govorite o strahu i smirenosti?

Imao sam šarlah kao dete i lepili su nam na vrata mrtvačku glavu. Nekoliko dana kasnije, čulo se neko šuštanje i mrmljanje ispred. Majka je otvorila vrata i na njima su stajali rođaci i prijatelji, koji su se kad su videli mrtvačku glavu i natpis OPASNO PO ŽIVOT, strmopizdili niz stepenice, padajući kao kegle jedan preko drugog.

Evo, stiže Uskrs. Ko će Vučiću da vas posluša od naših gastarbajtera i da ne dođe u Srbiju, na tucanje jajima i da ne vikne komšinici – Hristos vaskrsnu i da mu ona ne odvrati – Vaistinu vaskrsnu. Da ne dođu naši na ždranje i pijenje? Nema tog virusa koji će ih zaustaviti.

Vaša politika inaćenja, dobro se uklopila u mentalitet našeg čoveka i sada vi tražite i molite da ne dolaze kući za Uskrs.

Molite penzionere da ne izlaze iz svojih stanova. One iste penzionere koje ste krali četiri godine i koji vam više ništa ne veruju.

Biće kažnjeni sa 150.000. ukoliko se primete da su izašli iz kuće. Pa, odakle im bre, tolike pare? Možda će biti kažnjeni i zatvorom?

Penzioneri, sa lekovima i teškim bolestima, operisani, tri godine u zatvoru? Ko će da izađe iz njega? Oni koji bi zbog srca i kostobolje, morali da odrade svoje svakodnevne šetnje.

Vama, a i mnogim porodicama, najviše smetamo mi, penzioneri. Bacite nas negde u neki rezervat ili geto, ograđen žicama. Ionako niko od nas neće glasati za vas, Vučiću.

Nema teže kazne za stare ljude, od poslednjih dana i noći koje će provesti u ovoj zemlji.

Hoćemo još jednom da sednemo na kalemegdansku klupu i gledamo u reke i na zapad, koji nam je bio tako blizu, a tako daleko.

Hoćemo još jednom da udahnemo svež topčiderski vazduh i malo prošetamo Košutnjakom. Tamo gde smo provodili detinjstvo i mladost, sa nekim davnim ljubavima.

Nećemo da skončamo u četiri zida sobe našeg stana.

Uvodite policijski čas. Da li će samo važniji članovi SNS dobijati ausweise?

Vi ste u panici, a ne narod.

Nesposobni ste da u ovakvoj situaciji vodite zemlju i organizujete život u njoj. Zapetljali ste se kao pile u kučine.

Tu će vam biti početak kraja Aleksandra Vučića. Vama i vašoj politici, koja je uvek bila dijametralno suprotna u odnosu na interese Srbije.

Vi, gospodo što ste vlast, hoćete li imati posebne magacine sa hranom, pićem i lekovima za članove SNS?

Da li ste decu, unuke, žene i muževe, babe i dede već prebacili na skupa i bezbedna mesta, gde vlada večito leto?

Na putničkim brodovima, vrše se vežbe, kako postupiti kada brod počne da tone. Svako zna šta mora da uradi i svako ima svoj zadatak. Tako je i sa avionima.

Trebalo bi da budu vežbe i u zgradama sa više spratova. Kako se popeti na krov i preći preko do drugog ulaza. U mojoj zgradi to ne može. Komšinica na poslednjem spratu stavila je orman sa zimnicom na vrata za slučaj opasnosti i ne da nikome da priđe.

Zašto nije bilo vežbe u Srbiji? Ko i šta treba da čini u slučaju pojave smrtonosnog virusa?

Ono što se zna o koroni je da dugo ostaje na čvrstim površinama. Ispitivali su vazduh iz soba bolesnika, uzimali briseve sa ormarića, aparata i uvideli su da je manja koncentracija u vazduhu, a mnogo veće na tvrdim površinama i dugo se zadržava.

Naročito na glasačkim listićima i kutijama.

***

Sve ovo što se događa u svetu, pa i kod nas, je osveta i upozorenje, onog koji stvorio svet i onih životinja koje su bile prvi stanovnici i živeli bi i dalje, da se nije pojavio čovek, najveći zlotvor ikada rođen na zemljinoj kugli.

U požarima koje je čovek izazvao u Australiji, poginule su milioni životinja, a stotine hiljada je ugroženo. Stradali su u požarima sisari i ptice i gmizavci.

Mnoge životinje će stradati od gladi i stresa.

Ovaj virus je upozorenje, da će doći neki strašan, koji će potamaniti ljudsku rasu i kada će opet živeti u harmoniji nastajanja i nestajanja, životinje i priroda.

 Autor je dramski umetnik