Katedra za ateizam

Zapravo, tu ima više da se uči nego na teološkim fakultetima i katedrama na kojima se predaje i „izučava“ dogma. Ona je prema Rječniku stranih riječi Bratoljuba Klaića, „mišljenje po ukočenim nepromjenljivim formulama; dogmatizam je karakterističan za religiozne nauke, metafizičke sisteme, za sve teorijske nauke koje se bore za ono što je reakcionarno i preživjelo, a protiv novoga, onoga što je u razvitku“. Pa kad postoje teološki fakulteti na kojima se „izučava“ dogma, zašto ne bi postojali i ateistički. Tamo gde se izučava prirodni nastanak i razvoj nežive i žive materije.

Pošto je živa materija spoznala samu sebe, kroz naučna dostignuća se bori da što više otkriva istinu o postanku materije koja ispunjava prostor u svemiru, o zakonima prirode. Da dokaže da ne postoji neko svesno svemoćno biće, slično čoveku – Bog, koje je sve ovo stvorilo i koje upravlja svemirom i životom i smrću na Zemlji. Nasuprot pričama o zagrobnom životu, u stvari, svako živo biće, kao jedinka, a ne kao vrsta, ima samo jednu jedinu šansu na život. I nikad više.

Zašto onda nekome namerno zagorčavati taj jedini život ili mu ga oduzeti? Kojim pravom? Često se to čini „u ime Boga“, svoje vere, svog Boga, uz blagoslov sveštenika. Kako i zašto su ljudi, od praistorije pa do danas, izmišljali sebi bogove posebno je pitanje. Ko u koju crkvu, džamiju, sinagogu ide ili ne ide ni u jednu, lična je stvar svakoga građanina i to nikome ne treba smetati.

P.S.

Spustimo loptu u polemici i ne vređajmo se.