„Kazna“ raspomamljene rulje zbog „zločina“ dva lekara

Znamo kako se to nastavljalo – uništavanjem imovine, paljenjem knjiga i fizičkim nasiljem, ali i kako se završavalo – masovnim stradanjem.

Krajnje je vreme da naša vlast obrati pažnju na tu lekciju iz istorije i preispita svoju taktiku protivepidemijske borbe (uzgred, jednu od ubedljivo najneuspešnijih u celom svetu).

Demagoški pristup pandemiji, sveden ne samo na brigu da se ne otuđi nijedan glasač, već i da se svaki od njih preko masovnih medija učvrsti u svom, ma koliko naopakom svetonazoru, doveo je do još jedne opasne podele u društvu.

Licemerno je sada se čuditi otkud ni polovina podobnih za vakcinaciju nije prihvatila ovaj vid zaštite.

Ko je te nesrećnike ubeđivao, između „Parova“ i „Zadruge“, u postojanje svetskih zavera i brusio njihovu mržnju na ksenofobičnom tocilu?

Zašto su uporno promovisana bizarna viđenja raznih prevaranata, nažalost i nekih sa akademskim zvanjima, nauštrb elementarnih naučnih istina?

Predvidiv rezultat takve indoktrinacije predstavlja protest pred kućom doktora Milanka Šeklera u Kraljevu.

On jeste sve vreme časno zastupao naučna gledišta, ali je ne samo daleko od centara odlučivanja, već nije uključen ni u lečenje ljudi.

Na delu je tipična strategija kukavičke i podrepaške rulje da se odabere pojedinačna i nebranjena meta.

Ne samo da se nisu usudili da krenu na vlast, već ni na prof. Radmila Jankovića ili doc. Tanju Adžić Vučićević, koji na osnovu svojih potresnih svedočenja iz crvenih zona takođe apeluju na razum, ali su ipak deo sistema.

Po unekoliko sličnoj matrici organizovane su demonstracije ispred kuća doktora Tiodorovića u Nišu i Kona u Beogradu.

Razlika je u tome što su njih dvojica, nasuprot slobodnom strelcu Šekleru, članovi Kriznog štaba, trenutno ključnog tela za protivepidemijsku borbu u Srbiji.

Ipak se postavlja logično pitanje kako se protestanti nisu setili da odu do predsednice tog tela, istovremeno i predsednice Vlade, kao formalno najodgovornije osobe za sva dešavanja povezana sa kovidom 19.

Do početka ove jeseni Krizni štab je bio jedinstven.

Još pre 18 meseci, od samog početka maja, lekari iz ovog tela manje-više eksplicitno su branili politiku spontanog prokužavanja, uz minimalne mere, blaže nego skoro igde drugde, a uz to bez mnogo brige o njihovom sprovođenju.

I ovog leta, kada je već počeo peti talas, nastavljena je strategija „lako ćemo“.

Upravo od lekara smo slušali da će se Krizni štab sastati kada broj novoregistrovanih pacijenata tokom dana dostigne 500, ali je i tako neodgovorna odluka odlagana čak i kada je taj dramatičan broj udesetostručen.

Ponavljano je i besmisleno pravdanje da postoje navodne zakonske prepreke primeni iole efikasnih mera.

Novinu od početka ovog meseca predstavlja pokušaj dvojice lekara da se distanciraju od odluka Kriznog štaba.

Sve teže su podnosili kritike svojih kolega i komandnu odgovornost za katastrofalan tok borbe protiv pandemije.

Svesni su da nam je do kraja septembra umrlo 34.000 više ljudi nego što bi se očekivalo (neke zemlje su imale „manjak smrtnosti“!), da su među njima bar 22.500 direktne žrtve kovida, što je, imajući u vidu populaciju, mnogo stotina puta više od zemalja koje su se uspešnije suprotstavile tekućem zlu, a da smo trenutno neslavni prvaci sveta po procentu građana na bolničkom lečenju.

Branili su se nevešto, tvrdnjama da je Krizni štab samo savetodavni organ i da se borba ne napušta u ratu.

Neprijatna istina je, međutim, da je telo u kojem oni sede Vrhovna komanda, pa bi nezamislivi sukob predsednice Kriznog štaba i predsednice Vlade neminovno vodio padu Vlade.

Ni dosetka o dezerterstvu nema osnova, jer je kapitulacija proglašena još maja prošle godine. Pravim borcima je preostalo jedino da se odmetnu i nastave rat.

Sve to su bile dopuštene manevarske igre, ali su dva lekara počinila „zločin“ priznanjem da su mere koje su doneli besmislene i zalaganjem za razumniji, mada zakasneli pristup suzbijanju petog talasa.

Kazna je stigla u vidu raspomamljene rulje. Razrešenje će stići već za dan-dva. Ukoliko najistaknutiji mračnjaci iz te grupe ne budu procesuirani, jasno je da iza njih stoji vlast.

Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji