Kazniti političke kriminalce, pa će se SNS i SPS „ugasiti“

Njena svrha je sadržana u njenom nazivu: SSS bi trebalo da bude prvi korak koji bi vodio Srbiju ka oslobođenju – oslobođenju od autokratije koja opstaje baveći se jednom posebnom vrstom kriminala, kriminala koji nazivam politički kriminal. On je sadržan u političkom delovanju zasnovanom na kriminalnim radnjama.

Građani Srbije su decenijama ponižavani, prvo od strane Miloševićevog a potom Vučićevog režima, dok je Srbija već decenijama u međunarodnoj zajednici na stubu srama – sve to pre svega zahvaljujući političkom kriminalu ovih autokrata.

Njihove partije i dalje su na vlasti. Toliko puta su građani ove zemlje bili prevareni, pokradeni, gurnuti u besmislene ratove, manipulisani putem režimskih medija, degradirani kao ljudi koji imaju pravo na dostojanstven život (nabrajanju nema kraja) – da bi život građana Srbije u slobodnoj i uređenoj zemlji, ali i pravda, kako za njih tako i za njihove zlotvore, delovala blagotvorno i povela Srbiju putem istinskog oslobođenja.

SSS može da odigra korisnu ulogu u svemu ovome, pod uslovom da ne bude samo profesorska pričaonica, već da dobije što zvaničnije temelje. Ona asocira na ideju Senata iz Kraljevine Srbije, koji je okupljao mnoge uvažene ličnosti. Stvaranjem SSS se na mala vrata može uvesti dvodomni sistem.

To SSS-u daje zvaničniji temelj, jer Skupština Srbije nema Gornji dom. U kontekstu nelegitimne Skupštine ovo novoformirano telo ima značajno veći legitimitet nego u običnim uslovima. Zavisno od razvoja situacije, SSS može imenovati i Vladu – ne manje legitimnu od one koju AV bude formirao posle svojih lažnih izbora.

Za legitimitet SSS trebalo bi intenzivno lobirati kod najuticajnijih međunarodnih igrača. U situaciji koja postaje sve neodrživija za AV-a, određene institucije mogu da se stave pod nadležnost Vlade SSS (videli smo gibanja u 63. padobranskoj, a ozbiljno nezadovoljstvo znamo da vlada i u vojsci i u policiji). Naravno, trebalo bi biti krajnje obazriv i ne stvoriti dvovlašće, već učiniti nešto drugo: dati odstupnicu trenutnim organima vlasti i pružiti im priliku da „promene stranu“.

Argument SSS-a trebalo bi da bude da AV-ova „skupština“ nije legitimna. Samim tim ni njegova „vlada“. Vlada SSS-a treba da stvori uslove da AV ili pristane na prave izbore ili da doživi 6. oktobar.

Da bi ovo uspelo, srpska opozicija bi trebalo da se istinski ujedini. Time bi smisao dobila i SSS kao poluga mirne promene vlasti.

Šta posle pada režima SNS/SPS i AV-a u istorijsku provaliju? Pre svega, valjalo bi stvoriti uslove za funkcionalan demokratski sistem. To pre svega znači podela vlasti. Zakonodavna i sudska vlast nikada više ne bi smele biti grane izvršne vlasti, kako je sada slučaj.

Podela vlasti uslov je za sve ostalo, od nezavisnih sudova, do slobodnih medija. I naravno, ne bi se smeo ponoviti 5. oktobar – da kriminalci i zločinci ne odgovaraju za svoja nedela. Međutim, za to su potrebni nezavisni sudovi.

Postojeći sudovi su do te mere bili u službi izvršne vlasti da se ne može zamisliti da ti isti sudovi počnu da sude po pravdi i zakonu, i to upravo onima čije su naloge do sada izvršavali.  Sudovi su ostali nemi na mnoštvo slučajeva teškog političkog kriminala.

Nemi su bili na involviranost Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane u razne afere (Krušik, Jovanjica), na involviranost Ministarstva finansija (carina, pre svega) i Ministarstva unutrašnjih poslova u šverc duvana, oružja i narkotika, na koruptivne radnje naveliko u Ministarstvu energetike, Ministarstvu saobraćaja i Ministarstvu zdravlja, na lažiranje podataka o pandemiji kovida 19, kao i na izbornu krađu.

Skoro svaka institucija izvršne vlasti bavi se političkim kriminalom, a sudovi ili ne postupaju ili samo u javnosti stvaraju utisak postupanja.

Politički kriminal je zahvatio čitavo društvo, a sudovi su u njemu igrali bitnu ulogu. Zato je radikalno rešenje jedino moguće rešenje. Kako su postojeći sudovi bili deo političkog kriminala, posle promene vlasti trebalo bi formirati specijalne sudove za politički kriminal.

Oni bi procesuirali sve slučajeve u koje su bili uključeni državni službenici i njihovi saradnici: od korupcionaških afera u koje su bila involvirana gotovo sva ministarstva, pa sve do kriminalnih radnji izvršenih nad decom i njihovim roditeljima koje se vršili centri za socijalni rad, nadležno ministarstvo i pojedine sudije porodičnih odeljenja sudova.

Sudovi za politički kriminal imaće pune ruke posla, i ako budu radili kako treba, može se očekivati da će zatvorski kapaciteti biti solidno popunjeni, i to na dugi rok. Organizovanje lažnih izbora tokom pandemije kovida 19 uz pomoć velikog broja SNS-botova, kao i lažiranje podataka o broju obolelih i umrlih u pandemiji, teška su krivična dela.

Unesrećivanje dece i njihovih roditelja, po političkim kriterijumima, od strane institucija koje su navedene u prethodnom pasusu, verovatno će napuniti zatvore velikim brojem ljudi koji bi zbog zločina nad decom trebalo biti osuđeni na najduže zatvorske kazne.

Trgovina oružjem, narkoticima, kao i delovanje građevinske i energetske mafije, takođe bi trebalo da odvede značajan broj političkih kriminalaca na dugi niz godina u zatvor.

Sudovi za politički kriminal odigrali bi još jednu ulogu: ne bi bilo potrebe za lustracijom.

Vladajuća politička „elita“ toliko je ogrezla u kriminalu da će specijalni sudovi za politički kriminal, ako budu radili kako treba – po pravdi i zakonu – iz političkog života eliminisati do te mere ozbiljan broj političkih kriminalaca, da neće više biti puno šta da se lustrira.

Razlog je što je uslov za bavljenje političkim kriminalom bilo članstvo u SNS ili SPS, ili makar povezanost sa tim „partijama“. Kada politički kriminalci budu pravedno kažnjeni, SNS i SPS najverovatnije će prestati da postoje, i to iz razloga što nisu prave političke partije već mafijaške organizacije.

Ukratko, sled koraka je: ujedinjenje opozicije i organizacija prelazne Vlade (eventualno uz potencijalno dragocenu pomoć institucija kao što je SSS), slobodni izbori, formiranje i efikasno delovanje sudova za politički kriminal, zatvorske kazne za političke kriminalce i popunjavanje državne uprave i sudova odgovarajućim kadrovima.

Ovi koraci Srbiju vode u pravcu istinske podele vlasti, istinskog demokratskog uređenja, vladavine prava, medija koji ne podležu cenzuri i slobodnih izbora. Ti koraci oslobađaju Srbiju – u različitim aspektima manifestovanja slobode.

Autor je redovni profesor i naučni savetnik, direktor je Centra za bioetičke studije i šef UNESCO Katedre za bioetiku za Evropu