Foto: Fonet/ Milica Vučković„Premijer Vučić je jedini čovek koji ide tamo gde je najteže i to bez kišobrana! Stoga je sasvim normalno da mu ljudi veruju, jer čovek bez kišobrana na kiši sigurno ne može imati bilo kakve skrivene misli, motive ili porive“.
Ovako je voditeljka televizije Pink najavila izveštaj o obilasku Lučana i okoline tadašnjeg predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića posle poplava koje su se dogodile martu 2016. godine.
Ovo je na neki način bila tačka bez povratka za aktuelnog predsednika Srbije. Lažni mit da mu kapi kiše ne smetaju, da se neće razboleti od hladnoće, da je jači od „majke prirode“ je stvoren. Od tog trenutka je verovatno i sam znao da više nigde i nikad ne sme da pokrije glavu, pa makar sekire padale s neba, a sve zbog sumanutog političkog imidža koji je odlučio da izgradi.
A sve je počelo dve godine ranije, kada se u Feketiću (februar 2014) otimao sa spasiocima da baš on prenese dete iz smetova do helikoptera. Jedini je bio bez kape, što su mu verovatno marketing stručnjaci savetovali kako bi se jasno razlikovao od drugih spasilaca i bio što više uočljiv svojim glasačima.
Potom je u maju iste godine, dok su mu se kapi kiše slivale niz kosu i lice, pokazivao s jednog od mostova u okolini Beograda kako je „ruski spasilac s ludačkom hrabrošću skočio u vodu“ u potrazi za jednom od žrtava posle poplava u Obrenovcu.
Rus možda jeste bio „ludački hrabar“, ali je tada još uvek lider SNS-a predstavljen u medijima kao još hrabriji jer bez kišobrana obilazi poplavljena područja i tako valjda i sam trpi posledice katastrofe ili šta već.
A onda je u oktobru 2014. priređena u Beogradu čuvena vojna parada u čast predsednika Ruske Federacije Vladimira Putin. Međutim slika koja je obišla svet nisu bili tenkovi koji su paradirali ispred dva lidera i oduševljene masa.
Parada pokislih članova Vlade Srbije koji su morali da slede primer svog šefa verovatno je imala za cilj da ne samo Vučićevim saradnicima pokaže ko je gazda u Srbiji, već i Evropi i svetu. Ako je neko sumnjao u političku budućnost Srbije 2012. godine, dobio je tog oktobra 2014. dokaz da je Vučić autokratski lider.
Nije od 2014. do 2016. bilo dovoljno kišnih iskušenja, pa su kamere Pinka zabeležile samo jedan „incident“ kada je na putu ka obilasku polaganja jednog od kamena temeljaca u Beograda na vodi tadašnji premijer prošao pored prodavca na Zelenom vencu koji je probao da mu „uvali“ kišobran, ali se uspešno odupro iskušenju.
Potom su došli pomenuti Lučani 2016. godine i legenda je stvorena. Vladar nema više samo bešiku koja mu omoguće da trpi obavljanje fizioloških potreba duže od 12 sati, već mu ništa ne mogu ni kiša ni sneg. Uvek i svuda ide gologlav, bilo da je u pitanju opasno gradilište, podnevno letnje sunce ili oluja.
Probao je jedan kolega u petak da napravi opkladu u redakciji da li će Vučić kao Dodik i Dačić imati kišobran kad krene da priča na mitingu SNS-a. Nije mu uspelo, svi su znali da ga neće imati.
Međutim, za razliku od klasičnog i te kako već duže od decenije koristi politički kišobran u vidu zloupotrebe medija. Tako provladini mediji nisu preskočili da zabeleže da je predsednik „još jednom hrabro prkosio kiši i pokazao opoziciji da je hrabriji od njih“ (Pink).
Za vikend ga prvi put još od pucnjava u školi na Vračaru i Mladenovcu nije bilo u javnosti. Moguće da je lečio prehladu koju je zaradio u petak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
