Kletve i oružje

O tome je govorio Isus Hristos a zabeležili jevanđelisti i ostavili čovečanstvu Novi zavet, jednu od najprevođenijih i najpoznatijih knjiga savremene civilizacije.

Dve hiljade godina sledbenici Hristovog učenja svoju veru zasnivaju na ljubavi, praštanju i čovekoljublju.

To ih uči sveta knjiga ali i njihovi „duhovni“ pastiri, koji su se zavetovali i obrazovali da svojim vernicima pomognu da održe duhovni mir i razviju ljubav prema drugom čoveku poštujući jedan od verskih kanona da su „svi ljudi deca Božja“.

Istorija hrišćanstva ne svedoči da su ljudi živeli u skladu sa proklamovanim principima vere.

Naprotiv, u ime Hrista počinjeni su stravični zločini i potvrdili da se vera često zloupotrebljava, kako bi se pojedinci ili manje grupe domogli bogatstva ili nametnuli neke svoje verske „inovacije“.

Crkveni velikodostojnici su bili i danas su podrška ekstremistima, zločincima i diktatorima. Gubila se uloga u očuvanju duhovnih vrednosti i jačala njihova ekonomska moć proporcionalno sa razvojem sposobnosti da manipulišu vernicima i drže ih u pokornosti.

Srpska pravoslavna crkva je ideološki ostala zaglavljena u ranom srednjem veku, ali je pokazala izrazitu vitalnost kada je trebalo da se umili vlastodršcima.

NJihova retrogradna ideologija posebne agresivne premise pokazuje prema pripadnicima LGBT populacije. Proglašavaju ih nenormalnima, devijantnima i okrivljuju za brojne patološke društvene pojave.

Vladika Banatski, Nikanor, obraćajući se vernicima, pozvao ih je da ustanu protiv te „pošasti“ na koju će baciti anatemu, ali, i žaleći što nema oružje, da se na efikasniji način obračuna sa njima.

Visoki crkveni velikodostojnik otvoreno preti oružjem, poništavajući sve principe vere, kojoj, uslovno, pripada i čije učenje treba da propoveda.

Ne skrivajući mržnju, pun besa i agresije prenosi svojim pristalicama opasnu poruku, otvoreno ih pozivajući, da upotrebe oružje ako ga imaju, pošto ga on ne poseduje.

U uzavreloj atmosferi razorenog društva u kome su nepravda i nejednakost dostigle preteće nivoe, ovakav nastup lako može da inspiriše neke frustrirane i mentalno neuravnotežene osobe da vladikinu „fatvu“ sprovedu u delo.

Vladika nije javno pokazao nikakva negativna osećanja kada su njegove kolege Pahomije i Kačavenda bili optuženi za pedofiliju i homoseksualne orgije.

Trudio se zajedno sa ostalim episkopima i institucijama države da se ti skandali zataškaju. Sada je sebi dao pravo da preti ljudima isključivo zbog njihove seksualne orijentacije, iako ne postoje dokazi niti sumnje da su počinili bilo kakav zločin ili učestvovali u nekim skandaloznim aferama.

Iako pripada instituciji koja je Ustavom odvojena od države, ne preza da optuži pripadnicu izvršne vlasti da su joj preci bili ustaški koljači.

Sve što je vladika izrekao potvrđuje da ni na koji način ne bi smeo da bude na funkciji koja mu omogućava direktne kontakte sa velikim brojem ljudi.

U Srbiji, u kojoj su svaka čuda i pokore moguće, ništa mu se neće dogoditi, kao što mu se nije dogodilo kada je pre desetak godina devastirao sakralna kulturna dobra u Vršcu, prilagođavajući ih svojoj „estetici“.

U Sabornoj crkvi Svetog Nikole uništio je barokni ikonostas, a na Vladičanskom dvoru, objektu pod zaštitom od velikog značaja, postavio zelene ploče visokog sjaja, zbog čega podseća na neke objekte iz Diznilenda.

Sve mu je to prošlo bez ikakvih problema, pa će, verovatno, i poziv na oružje.

Ipak, iako je od Nikanora, mnogo je.

Autorka je lekarka iz Vršca.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.