Klevete Gorice Mojović

Od trenutka kada sam ovo pročitao, kao prethodni državni sekretar, pokušavam da se setim kada i gde sam tako nešto izjavio i napisao. Badava. Sećanje me dobro služi, a ne mogu da pronađem takvu reč. Ali, možda može Gorica Mojović. Neka na sledećoj sednici Odbora saopšti gde i kada sam tako nešto izrekao. Ako takvih reči nema, moraće da kaže da je slagala i da se poslužila klevetom moje ličnosti. Zašto ona koristi klevete u svom javnom nastupanju kao članica srpskog parlamenta? Da li dobija platu od građana Srbije da grubo nasrće na moralni i stručni integritet svojih političkih oponenata koji ne sede u parlamentu?

Nedavno je u jednom nedeljniku objavljen tekst o skupštinskom nastupanju Gorice Mojović. Ocenjeno je da je to „poziv na obnavljanje atmosfere u kojoj je ideološka i politička reč iznad naučne. Ovakav povratak na stari govor iz jednopartijskog jednoumlja ne samo da unosi zabrinutost za demokratski i slobodan razvoj Srbije, već i duboko šteti Republici na njenom putu u Evropu“. Takvo ponašanje može se objasniti u najvećem delu kao posledica političke socijalizacije u uslovima jednopartijskog političkog monopola u socijalističkoj Jugoslaviji. Neko ko je kao Gorica Mojović obavljao funkciju komunističkog sekretara za kulturu u Beogradu, morao je po svim psiho-pedagoškim i socijalnim determinacijama da ugradi u svoju političku ličnost nešto od onoga što je Lešek Kolakovski imenovao kao „vladavinu lažima“.

Ja nisam bio član komunističke organizacije, već sam pripadao onoj angažovanoj inteligenciji koja se peticijama, kritičkim tekstovima i knjigama borila protiv jednopartijskog monopola, a za demokratski politički poredak. Sa institucionalizacijom višestranačja u Srbiji, gospođa Mojović se transformisala u člana Demokratske stranke i nastavlja da, pod okriljem kritike idejnih, političkih i javnomoralnih razlika, obnavlja etiketiranje političkih protivnika. Ona tako koristi naslov moje knjige u kojoj se teorijsko-empirijskim postupkom analizira srpska nacionalna svest sa stanovišta dezintegracije i integracije (patriotizam) kako bi konstruisala svoju klevetu. Nije ona obavezna da čita knjige, ali je obavezna da ne iznosi javno laži o „prethodnom državnom sekretaru“.