Klizavica na Koridoru

Ma koliko se vlast trudila da prikrije profesionalnu blamažu i kontroliše finansijsku i medijsku štetu, još jedna havarija na Koridoru 10 ostavila je neprijatan utisak o Srbiji kao šampionu amaterizma i neznanja u vrhovima državne administracije.

Odmah se digla kuka i motika da se pronađe – a ako ne može da se pronađe, onda da se izmisli – krivac za sunovrat zida i degradaciju zanatskog umeća domaćih građevinara. Naravno da su Koridori Srbije i Ministarstvo saobraćaja i građevine ekspresno sa sebe sprali odgovornost. Kandidat s najviše šansi da bude proglašen glavnim krivcem („neka visi Pedro“) jeste izvesni generalni menadžer španske kompanije Azvi za Srbiju. Koridori i Ministarstvo zatražili su njegovu ostavku, a kompaniji je predočeno da će sve posledice (valjda finansijske prirode) ići na njenu štetu. Da li će finansijske štete imati i poreski obveznici u Srbiji, to će tek da se vidi.

Tabloidi i deo vlasti veruje da bi žigosanjem „Pedra“ posao utvrđivanja odgovornosti trebalo da bude završen. Po sistemu „brigo moja, pređi na drugoga“, odnosno „za sve su krivi drugi“. Spinuje se kako su ugrađeni loši materijali, da je bilo nebrige, da fale vertikalni obodni kanali, da se nisu slušali saveti, da je za sve kriv prethodni (naravno, „žuti“) menadžment… Ispašće na kraju da španska kompanija nije bila u stručnom smislu ni kvalifikovana da gradi na Koridoru 10.

Dobro, ima valjda u građevinarstvu tehnologija kojim se može savladati to klizište koje nam potkopava poverenje u vlast a ne u sposobnost španske kompanije. Istina, ta blamaža će da košta i kako smo čuli platiće je krivac – Azvi kao izvođač radova.

Iza prašine koju je podiglo klizište na jugu Srbije nazire se, međutim, mnogo ozbiljniji problem u Beogradu.

Kao to klizište koje je vremenom polako i uporno radilo protiv potpornog zida na Koridoru 10, i na kraju ga srušilo, tako se i u javnosti pojavio klizav teren na kome bi mogla da se okliza ishitreno objavljena zvanična verzija uzroka urušavanja potpornog zida u kojoj glavnu ulogu igra kompanija Azvi.

Dve su krupne napukline koje to sugerišu.

Jednu je naveo direktor Koridora Srbije Zoran Babić, koji tvrdi da je obrušavanje (na neki način) bilo očekivano. To je teška optužba, ali ne na račun izvođača radova, nego na račun nekog ko u redosledu poslova dolazi mnogo pre izvođača. Ako je obrušavanje bilo očekivano, onda nije u pitanju kvalitet gradnje i ugrađenog materijala nego možda neke konstrukcione greške u planiranju i projektovanju.

Takvu mogućnost spomenula je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, koja je javnost šokirala pitanjem zašto je 11 puta preprojektovana ta deonica Koridora 10.

Da li to znači da je pogrešno izabrana trasa te deonice? U javnosti se pojavilo (i odmah nestalo) sramežljivo postavljeno pitanje da li treba odustati od sadašnje trase na toj deonici i crtati novi (12. po redu) projekat.

Zna li se ko je crtao trasu deonice na Koridoru 10 koja je postala meta upornog klizišta. Za sada se niko ne javlja kao autor.

Dok se taj baja ne javi, biće onih koji će se pozivati na TV N1 koja je 30. maja 2017. godine u izveštaju s poslednje konferencije za štampu premijera Srbije (i novoizabranog predsednika države) navela kako je „Aleksandar Vučić rekao da je lično crtao auto-puteve i železničke Koridore, dok su drugi crtali granice“.

Ako je tako, onda Babićeva izjava o „očekivanom obrušavanju“ i Mihajlovićkina o „11 preprojektovanja“ dobija novi, uverljiv smisao. Ali, time će se baviti nadležni državni organi zaduženi za pronalaženje krivca.