Kmekavac sa Andrićevog venca

Ko bi to da svojim tabloidnim kerovima komanduje k nozi, dok očekuje da oni koje su ti tabloidi čitavu deceniju čerečili i satanizovali, dođu na poklonjenje, zasednu na kanabe i čuju patetičnu jadikovku o razmerama epske katastrofe koja se nadvila nad Srbijom?

Pa ono sa čim se Sveti knez Lazar suočio na Kosovu polju, mačji je kašalj spram muka koje su pritisle kandidata za novog Broza i Pašića. To što je prošao Karađorđe, to što je čekalo knjaza Miloša, ono šta je pregrmeo kralj Petar, pa to je boza u odnosu na ono što su svetski moćnici danas namerili Srbiji, samo da bi naudili srpskom De Golu.

A kad je tako nema druge, nego na Andrićev venac pozvati decenijske dežurne krivce za sva zla koja su zadesila Srbe od kada su prešli Karpate i zvali se Južni Sloveni pa do današnjih dana. Možda kmekavac navuče opoziciju da i sada u očima javnosti oni budu odgovorni za ono što će cmizdravac morati da uradi. Al to može sa svojom opozicijom. A o tvrd orah plavo žute boje davno je olupao zube.

Slušam Aleksandra Vučića, predsednika Srpske napredne stranke, kako zapomaže, cmizdri i slini ovih dana jer su problemi pred Srbijom toliki da mu nema druge do da razgovara sa mrskim čelnicima opozicije.

Ne razumem kako se tek sada ova nadmena i bahata pojava setila da postoji neka opozicija koja bi možda i mogla da ponudi neko rešenje svih tih problema da je u našem društvu umesto decenijskog monologa jednog čoveka koji sve najbolje zna i koji se razume u sve, postojao dijalog vlasti i opozicije, da je postojala spremnost da se čuje drugačije i kritičko mišljenje, koje je nudilo rešenja umesto problema, koje je stvarao onaj koji je umislio da istorija počinje od njega.

Preživeo je ovaj narod i opstala je ova zemlja već jednom mudru i pobedonosnu politiku u kojoj je saučesnik bio kmekavac sa Andrićevog venca. Ako Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke, ima neke nerešive probleme, ako je tek sada shvatio da je Srbiju iz ćorsokaka svoje politike ponovo doveo do ivice bezdana preko kog nas je jednom već strovalio, uvek može o bezidejnosti i besperspektivnosti svoje politike da razgovara u Skupštini Srbije, a ne na Andrićevom vencu.

Ali za to je potrebno da se probudi Trnova Ružica zvana RIK, da konačno posle 40 dana saopšti rezultate izbora, ne bi li se konstituisala Narodna skupština koja je jedino mesto za dijalog vlasti i opozicije.

Pa ako Aleksandar Vučić zaista želi da razgovara sa opozicijom, nema boljeg mesta od skupštinske sale, pred TV kamerama i milionskim auditorijumom. A to je ono što najveća politička kukavica u istoriji Srbije niti želi, niti sme.

Jer jedno je junačiti se pred ogledalom na Andrićevom vencu, svađati se sam sa sobom pred oholim i bestidnim tviter savetnicima, joguniti se pred saradnicima ulepljenim vazelinom i odgovarati na naručena i unapred pripremljena pitanja tabloidnih hijena. Sasvim drugo je doći u Skupštinu u carevom novim odelu i čuti da je car go.

A tako ogoljenom caru, lako je uzeti meru. Zna to car sa kapom i praporcima na glavi umesto krune. Zato tako glasno kmeči, ječi i zveči. Samo bolje mu je da mu meru uzmu poslanici opozicije negoli krojač u Zabeli. Izbor je na njemu, a materijala za uniformu ima i više nego dovoljno.

Autor je predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke