Foto: Shutterstock/LDprodDobra je vest da je Srbiji poboljšan rejting za zaduživanje u inostranstvu od agencije Standard & Poors sa BB+ na BBB-. Tako smo prekoračili liniju, i iz druge polovine najlošijih rejtinga kročili prvu stepenicu investicionog rejtinga, koji će nas preporučiti za povoljnije uslove zaduživanja u svetu izdavanjem obveznica Srbije.
Kod te agencije za rejting prvi smo od zemalja van EU koji smo to postigli, ali ne i na Balkanu.
Bolje rejtinge od nas imaju naročito Slovenija, Hrvatska i Bugarska, a izjednačili smo se sa uvek zaduženom Grčkom, pa se ne trebamo previše hvaliti, nego raditi na daljem poboljšanju. Da dostignemo rejting Hrvatske trebaju nam dalja tri poboljšanja.
A pored S&P postoje još dve agencije za rejting država za zaduživanje u inostranstvu. Prva je Fitch.
Kod njega sad imamo nedovoljan rejting BB+, pa nam je potrebno poboljšanje i kod njih za jedan korak na rejting BBB, koji je njegova donja granica postizanja investicionog rejtinga naše zemlje.
Druga je Moody kod koje sad imamo još niži rejting Ba2, pa nam je potrebno popraviti ga za dva mesta na BBB, od kojeg kod njih počinje investicioni rejting.
Po kreditnom rejtingu poređano je 198 zemalja i značajan je za ročnost, koštanje i limit do koga su zemlje spremne da nas kreditiraju. Preveliko zaduživanje u inostranstvu može ugroziti likvidnost plaćanja države poveriocima u inostranstvu.
A pošto je ekonomska politika Srbije u velikoj meri naslonjena na stabilnost kursa dinara prema evru, te već dugo u tome uspevamo, moramo posebno voditi računa o očuvanju limita zaduženosti u inostranstvu, koje je u značajnom ubrzanju. Kreditori iz inostranstva nekad dugom oduzmu zemlji suverenitet upravljanja njenom ekonomijom.
A mi smo već načeti i prevelikom svojinom drugih zemalja u Srbiji.
Javni dug nam je krajem jula bio 38,2 milijardi evra od čega je u devizama oko 30 milijardi evra.
To je suvereni dug države. Nema podataka koliki je dalji dug drugih rezidenata Srbije prema inostranstvu, iako bi bilo bitno pratiti i taj oblik našeg zaduženja u inostranstvu.
On je svakako veći od duga države, a plaćanje kamate i otplata traže i za njih devize.
Krajem jula naše ukupne bruto devizne rezerve bile su 28,1 milijardu evra.
U slučaju da dođe do devizne nelikvidnosti sav dug Srbije se tretira kao suvereni dug i neophodno je naći rešenje za ponovno osposobljavanje zemlje za redovna plaćanja prema inostranstvu.
Kreditni rejting je procenjivanje iz inostranstva sposobnosti zemlje da se zadužuje u inostranstvu, a o tome ovise uslovi pod kojim se zemlja može zaduživati u inostranstvu.
Određeni uticaj rejting ima i za ulaganja i druge poslove preko granice.
Devizne rezerve i stanje platnog bilansa su indikatori održivosti kursa dinara i njihov ukupan iznos je i poslednja odbranu kursa dinara.
Značaj odnosa javnog duga prema bruto domaćem proizvodu bio bi veći, da su i država i njeni rezidenti više zaduženi u dinarima, a manje u devizama u inostranstvu.
Zaduženost u inostranstvu treba upoređivati sa prilivima deviza iz inostranstva.
Kreditni rejting trebamo dalje popravljati radi jeftinijeg zaduživanja u inostranstvu, ali se obazrivije trebamo zaduživati u inostranstvu, a razvijati domaće tržište kapitala radi uvećanja kapaciteta ukupnih zaduživanja.
Zaboravljena je dinarizacija.
Moramo imati na umu da kreditori uvek stiču deo vlasti nad dužnikom.
Autor je ekonomista i penzioner
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
