Ko je izdao Borisa Tadića

Tako izgleda da i sada verni tadićevci smatraju da je Đilas 2012. izdao Tadića u predsedničkoj kampanji, valjda mu birajući mu loše slike u onom trikou za džoging. Đilas je sada i za sebe izabrao loše fotografije, ali nije glavna kampanja u tome. Kao što nije ni u spotu SNS koji parodira humorističke serije u kojima se ismeva Đilas gradonačelnik. Međutim, za razliku od Tadića, Đilas deluje da odlično shvata stvarnost. Nije se protivio tom spotu naprotiv – dobro je razumeo da to može da radi za njega isto kao i prošlogodišnji „Vučić u biblioteci“, kada vraća knjigu posle 30 godina. Izraelski konsultanti koji, po svemu sudeći i dalje rade Vučićevu kampanju, nastoje da spuste Đilasa do 20 odsto, ali teško da su imali ovakav zadatak – da rade godinu za godinom u istoj zemlji, sa istim učesnicima i sa istim strateškim ciljem. A to je ne samo da pobede, nego da sledeće plasirani ima duplo manje od njihovog klijenta.

Sa stanovišta političkog posmatrača, Srbija je uvek bila zemlja čudesnih otkrića nastalih usled sudara svetova koji dovode do sudbinskih obrta. I kao takvu pravilnost, sada možemo očekivati samom u finišu kampanje ne da Vučić sedne sa roditeljima pred TV kamere, nego da negde izvede bebu – sina Vukana koji mu se rodio prošle godine. To potpuno privatno otvaranje, to je konsultantski vrh, recimo tako je i Tomislav Nikolić 2012. objavio da ide sa Dragicom u selo da sadi luk i da čuva unuke, a sa njim i Tadićem kako bude.

Opet se vraćajući na tu kampanju, jasna je i sadašnja marginalna pozicija Tadića. Ako je njegov glavni politički zaključak da su ga izdali Đilas, verovatno i Vesna Pešić, Srbijanka Turajlić, odnosno beli listić, zatim pojedini mediji uključujući list Danas, spisak možemo produžiti po volji, onda on zaista ne može više da ima iole uspeha u političkoj borbi. I jasno je da nema sposobnost promene, kakvu je recimo pokazao da ima Vučić, a izgleda da je ima i Đilas. Jer, nije bila stvar u izdaji, nego u njegovom ličnom izboru saveznika. Ukoliko je više verovao da mu znače polutabloidi, a ne recimo Danas, onda je to bio njegov izbor, a ne nečija izdaja. Ukoliko mu je više značio Dačić nego Pešićka, opet je to bio njegov izbor, a ne njena izdaja, i tako redom do Đilasa, a i Nebojše Krstića i ostalih.