Ko je kriv za gubitak Er Srbije od 77 miliona evra

Er Srbija je prošlu godinu završila s neto gubitkom od 9,1 milijardu dinara (77 miliona evra). Prvi put od osnivanja kompanije u finansijskom izveštaju za 2020. godinu priznato je da Er Srbija posluje s gubitkom, iako je svih prethodnih godina pravila gubitke koji su zataškavani državnom pomoći.

Ko je kriv za lanjski gubitak? Pandemija (kako tvrdi menadžment) ili loš DNK (što se vidi iz završnog računa za 2020)?

Prvi javno priznati dokaz o gubicima, dostupan na sajtu APR-a, prilično je bolan za vlast Srbije i menadžment firme. Da bi se zamaskirao loš rezultat danima se vodi krizna PR kampanja o neverovatnim poslovnim uspesima Er Srbije koja svakodnevno otvara nove linije i postiže rekorde u prevozu putnika (što je inače uobičajena praksa svih avio-prevoznika posle ublažavanja zdravstvenih mera i otvaranja država).

Nikakva marketinška kampanja ne može da sakrije razmere krize o kojoj upečatljivo svedoče podaci iz finansijskog izveštaja za 2020. godinu. Tako je, na primer, gubitak od 9,1 milijardu dinara jednak polovini osnovnog kapitala (18,6 milijardi dinara) kompanije i čini dve trećine ukupnog prihoda (14,2 milijarde dinara). Ili, podatak da su na dan 31. 12. 2020. kratkoročne obaveze (16,5 milijardi dinara) bile veće od obrtne imovine (8,5 milijardi).

Ovakvi podaci naveli su revizora da u svom mišljenju citira generalnog direktora Dankana Nejsmita, koji tvrdi da je globalna kriza avio-industrije uticala da Er Srbija posluje s gubitkom i nedostatkom trajnih izvora sredstava: „Navedene okolnosti ukazuju na postojanje materijalno značajne neizvesnosti koja izaziva značajnu sumnju u vezi sa sposobnošću Društva da nastavi poslovanje u skladu s načelom stalnosti.“

Gubitak u poslovanju Er Srbije nije iznenađenje. Sve avio-kompanije u svetu završile su prošlu godinu s većim ili manjim minusom. Ali, za razliku od najvećeg broja svetskih avio-kompanija Er Srbija je marta prošle godine uletela u pandemiju u znatno gorem poslovnom stanju nego što su bili svetski avio-prevoznici. Njen poslovni DNK pre krize – visoka zaduženost, iznajmljena flota, baškarenje na državnim jaslama i prevelik broj zaposlenih – postao je „kamen oko vrata“ Er Srbije u vreme krize, koji joj je dodatno oslabio „imunološki“ sistem.

Razlika između Er Srbije i drugih avio-kompanija ogleda se i u odgovorima na krizu. Najveći broj kompanija odgovorile su na krizu rigoroznim merama štednje, a iz završnog računa za prošlu godinu može se naslutiti da se menadžment Er Srbije nije pretrgao u štednji. Primera radi, Er Srbija je u periodu 8. 3 – 31. 12. 2020. imala 23.079 otkazanih komercijalnih letova. Otuda ne čudi da je na gorivo potrošila 2,9 milijardi dinara, naspram 8,8 milijardi u 2019. godini.

Ali zato je na fond zarada potrošila 3,3 milijarde dinara, malo manje nego 2019. godine kad je fond plata bio 3,7 milijardi. Zadržavanje visokog fonda plata bio je posledica odluke menadžmenta da ne štedi na zaradama i da ne otpušta zaposlene. Prema podacima iz završnog računa vidi se da je Er Srbija smanjila broj zaposlenih sa 1.465 na 1.216 dok su se mnoge druge avio-kompanije odlučile za masovnije otpuštanje i veće kresanje zarada.

Tako je pandemija kovida 19 razotkrila pogrešnu poslovnu politiku i isturila u prvi plan sve mane poslovanja Er Srbije od njenog osnivanja.

Posmatra li se, primera radi, rizik likvidnosti vide se visoke dugoročne finansijske obaveze (dugoročni domaći i strani krediti) na koje je 2020. potrošeno 8,2 milijarde dinara. Da bi se spasila dužničke omče Er Srbija je 23. 12. 2020. godine potpisala aneks ugovora o kreditu s Komercijalnom bankom u iznosu od 20 miliona evra kojim je inicijalno dospeće kredita do decembra 2020. godine odloženo do 31. decembra 2023. godine, uz grejs period od godinu dana i predviđenu otplatu u dve jednake rate. Er Srbija je izvestila da je u septembru prošle godine otplatila (?) dugoročni kredit EA Partners I BV od 56,5 miliona dolara.

Naročito su visoke obaveze po osnovu lizinga aviona na koje je lane potrošeno 5,1 milijarda dinara (oko 43 miliona evra). A na kratkoročne finansijske obaveze potrošeno je 5,8 milijardi dinara. Inače, ukupne finansijske obaveze dostigle su sumu od 16,8 milijardi dinara (oko 140 miliona evra). Među obaveze spada i rezervisanje novca za vraćanje iznajmljenih aviona u prvobitno stanje, u skladu sa zaključenim ugovorima o zakupu. Obaveza po ovom osnovu na kraju 2020. iznosila je dve milijarde dinara (oko 17 miliona evra).

Kad je u pitanju kreditni rizik, rukovodstvo Er Srbije konstatuje u završnom računu da na dan 31. 12. 2020. Društvo raspolaže gotovinom i gotovinskim ekvivalentima u ukupnom iznosu od 4,1 milijardu dinara. „Po proceni rukovodstva to predstavlja maksimalni kreditni rizik po osnovu ovih finansijskih sredstava“, konstatuje se u završnom računu.

Što se tiče rizika kapitala, rukovodstvo ističe da je „u obavezi ispunjavanja svih zahteva predviđenih Uredbom o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti kovid 19“.

Državna davanja izazivala su interesovanje javnosti svake godine. Ovog puta Er Srbija u završnom računu prikazuje da je uredbom Vlade dokapitalizovana (na osnovu procene rukovodstva o stvarnim gubicima koji su posledica pandemije virusa kovid 19 za 2020) sa oko 100 miliona evra i da je država Srbija povećala svoje učešće s 51 na 81,97 odsto u akcijskom kapitalu Er Srbije (udeo kompanije Etihad iz Abu Dabija smanjen je s 49 na 18,03 odsto) i zatim konstatuje: „U skladu sa navedenim, a na osnovu Odluke Skupštine Društva od 10. maja 2021. godine, prethodno formirana državna davanja ukinuta su u korist rezervi, koje su iskorišćene za pokriće gubitaka“.

Odnosi suvlasnika – države Srbije i Etihada – od osnivanja Er Srbije bili su stroga tajna. Iz finansijskih izveštaja moglo se naslutiti šta se krije iza tog partnerstva koje je vlast Srbije „kovala u zvezde“. Da u toj saradnji za Srbiju baš i ne „cvetaju ruže“ govore podaci iz odeljka finansijskog izveštaja „Transakcije sa povezanim pravnim licima“.

Er Srbija je u poslovanju sa Etihad Airways ostvarila prihode od 22 miliona dinara (461 milion u 2019. godini) ili oko 187.000 evra. S druge strane, ta saradnja skupo je koštala Er Srbiju – „ostali poslovni rashodi“ Er Srbije u poslovanju sa Etihadom bili su 1,1 milijardu dinara, kratkoročni plasmani 478,3 miliona dinara, dati avansi 123,6 miliona, obaveze prema dobavljačima 1,5 milijardi (u 2019. godini – 219 miliona), kratkoročne obaveze po osnovu prava korišćenja 184 miliona a ukalkulisane obaveze (PVR, pasivna vremenska razgraničenja) 307 miliona. Ukupno, Er Srbija je Etihadu 2020. godine platila oko 3,7 milijardi dinara (31,5 miliona evra).

Povodom značajne sumnje menadžmenta (koju citira i revizor) u sposobnost Er Srbije da posluje u skladu sa načelom stalnosti, generalni direktor Dankan Nejsmit objasnio je da je kompanija krajem 2020. godine angažovala nezavisne eksperte da procene ekonomski uticaj nacionalnog avio-prevoznika na BDP i doprinos razvoju turizma Srbije (!!!) i objavio: „Obezbeđena je podrška Društvu u cilju procene načina i dinamike oporavka saobraćaja u periodu nakon 2020. godine.“ Između redova piše da će država i dalje finansirati poslovanje Er Srbije.

Podaci o poslovanju u godini pandemije pokazuju da je Er Srbija visoko zadužena kompanija, da nema keša za tekuće poslovanje, da joj nedostaju trajni izvori finansiranja, da skupo plaća iznajmljene avione, da ne može da posluje bez pomoći države i da mnogo troši na plate zaposlenih. Sve to je čini foto-robotom avio-prevoznika koja nema budućnost u avio-saobraćaju kao održiv privredni subjekt. Dakle, kad pandemija prođe, Er Srbija će opet biti na – državnim jaslama.

Autor je novinar