Ko je protiv Đilasa, taj je za Vučića

Ovaj naslov, možda najbolje oslikava atmosferu koja već neko vreme vlada među opozicionim strankama.. Svi znamo onu izreku „zavadi pa vladaj“, a zasigurno njome najbolje vlada marketinški mag Đilas. Svi koji su protiv njega su za Vučića. Tom rečenicom je nametnuta podela opozicije, na onu „lažnu“ i onu Đilasovu koja je jedina prava.

Ta podela nije od juče, nju od samog osnivanja SZS stalno nameće upravo njen osnivač Dragan Đilas.

Taj narativ je prolazio razne varijacije na jednu istu temu, a tema je ako si protiv Đilasa, onda si za Vučića.. Valja podsetiti javnost koja je sklona brzom zaboravu. Od prvih građanskih protesta je nametan narativ da ko god ne izađe na proteste radi za Vučića. A onda se otišlo korak dalje, kada se na protestima pojavila organizacija Marks 21 sa transparentom „Vučić i Đilas ista g….“, te ih je Đilas kolokvijalnim srpskim jezikom kao pravi čovek iz naroda ispsovao „Idite ličite se, je… vam mater pedersku …“

Već sledeće subote organizovane su blokade i istoj organizaciji nije dozvoljeno prisustvo na protestima dok im nisu oduzeti transparenti. Sledeći korak je bio „ko ne bojkotuje skupštinu nije opozicija. Taj narativ, ako si protiv Đilasa, ti si za Vučića je još uvek prisutan. Danas je življi no ikad i glasi „ako nisi za bojkot izbora nisi opozicija“.

Koliko je taj nametnuti narativ uneo straha među samu opoziciju, da bi eventualno mogli biti prokazani, označeni kao „lažnjaci“ vidi se i u samom intervjuu profesorke Turajlić koja da bi rekla da razume i uvažava razloge zbog kojih LDP tvrdi da treba izaći na izbore, tri puta se ograđuje i kaže „ja ne podržavam tu stranku“, „ja nemam veliko poštovanje za tu stranku“ znajući da bi sutra Đilas mogao i nju lično a i PSG označiti kao kupljene od strane Vučića.

Možda najbolji primer jednoumlja odigrao se posle gostovanja Čedomira Jovanovića u Hit tvitu pre dve nedelje, kada je spisateljica Jelena Lengold, koja se inače zalaže za bojkot izbora i podržava SZS, na svom tviter nalogu napisala: „evo u čemu je ironija sudbine, više je istine o SNS-u i medijima i uopšte Srbiji rekao večeras Čeda Jovanović u Hit tvitu nego sva tri profesora univeziteta u Utisku nedelje“.

Usledile su neverovatne uvrede i komentari i to ne na račun Čedomira Jovanovića, već na račun gospođe Lengold, zbog čega je tvit ubrzo i obrisala.

Još jedan primer stigmatizacije i licemerja se odigrao pre par meseci prilikom gostovanja Borka Stefanovića na jednoj lokalnoj televiziji kada je rekao „izvolite u politički brlog sa onom Macurom“. Ali Stefanović nije rekao da mu od te i takve Macure i Stranke moderne Srbije zavisi opstanak na vlasti u Opštini Stari Grad! Ostaje nejasno da li je i SSP u brlogu sa Macurom na Starom Gradu?

Konstantno je upiranje prstom SZS prema svim drugim strankama za koje naslućuju da će možda izaći na izbore i ne propuštaju priliku da ih nazovu „lažnom Vučićevom opozicijom“.

Ironija sudbine je da nam ti narativi dolaze upravo od onih koji se deklarativno zalažu za pluralizam mišljenja i slobodu govora. Od onih koji na isti način ne prihvataju dijalog kao ni Vučić. Od istih onih koji su spremni da etiketiraju, ali ne i da budu etiketirani.

Autor je producent