„Ko je stvarno doveo Rio Tinto u Srbiju“: Kako su poslanici vladajuće koalicije dobili novi omiljeni argument tokom rasprave u Skupštini?

Iako ta tema sa sobom povlači pitanja zaštite životne sredine, nasilne eksproprijacije zemljišta i raseljavanja stanovništva, vladajuća koalicija je kao temu od nacionalnog značaja izdvojila usvajanje svesrpske deklaracije koja ima prizvuk pojačanog nacionalizma. Kada je sazvana vanredna sednica skupštine svima je bilo nelogično što je njena prva tačka dnevnog reda Deklaracija sa svesrpskog sabora, a ne tema koja je Srbiju ponovo digla na noge.

Jedna od najvećih briga koju opozicija iskazuje po ovom pitanju je kako će otvaranje ovog rudnika uticati na životnu sredinu, iako je ministarka za zaštitu životne sredine, Irena Vujović, obećala da Rio Tinto neće dobiti nikakve dozvole dok ne objavi istraživanje koje su sproveli.

Realno je da opozicija u ovim rečima ne pronalazi mir, jer kakva je garancija reč ministarke, kada je projekat na koji je tadašnja premijerka „nedosmisleno stavila tačku“, ponovo pokrenut dve godine kasnije, a onda odluka premijerke proglašena neustavnom.

Poslanici vladajuće koalicije su samo nekoliko dana pre vanrednog zasedanja Skupštine, zahvaljujući konferenciji za medije koju je održala predsednica skupštine, dobili novi omiljeni argument koji su koristili na svakoj sednici – Ko je stvarno doveo Rio Tinto u Srbiju – nakon što je Brnabić taksativno navela sve sporazume potpisane o istraživanju litijuma i pravima na eksploataciju koje je Srbija potpisala i njihove potpisnike, pripadnike vlasti od pre 2012. godine.

Počevši od toga da su oni ti koji su normalizovali okvir realizacije ovog projekta koji su nasledili od prošle vlasti, vladajuća koalicija je i ovde pokazala nedoslednost, budući da smo u Skupštini čuli „pohvale“ opoziciji poslanika Milenka Jovanova koji im je poručio da je to najbolje što su uradili za Srbiju i da time treba da se ponose.

Banalizaciji teme litijuma u skupštinskim raspravama doprinele su i optužbe na račun opozicije da su povezani sa prodajom zemljišta u okolini Loznice i da ovu temu koriste za skupljanje jeftinih političkih poena. Ukoliko vlast izjave opozicije tumači kao politički oportunizam, to pokazuje da su i oni svesni stava građana, što ovu situaciju čini dodatno apsurdnom i činjenicu da se o litijumu ne raspravlja u skupštini – nelogičnom.

Mada su predsedavajući sednicom zbog skretanja sa teme dnevnog reda, sankcionisali poslanike opozicije kada god su u fokus skupštinske rasprave stavljali temu litijuma, možda je bolje pitati zašto oni u poziciji moći nisu prepoznali važnost ove teme i kome u tom slučaju sleduju sankcije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.