Ko je Vučića ovlastio da pregovara o Kosovu: Lični stav Milojka Pantića

Svaki put, evo već 12 godina, kada se organizuju takvi sastanci pitam se da li je mogućno da zvaničnici Evropske unije ne shvataju da je nemoguće napraviti nikakav obavezujući sporazum sa neostvarenim fudbalskim huliganom na mestu predsednika Srbije.

Nemoguće je iz dva razloga.

Prvo, on po Ustavu Srbije nije nadležan za takve sporazume, a drugo, on je bio ministar u vlasti Miloševića koja je proterivala Albance sa Kosova i zato stalno ističe da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

Da li je mogućno da evropski zvaničnici ne vide i da tolerišu to što je on uradio u Srbiji i da sve to što radi, radi iz niskih pobuda uz pomoć sebi svojstvene lažne pilićarske, šibicarske i kuplerajske navodne demokratije, napravio je puzeći državni udar, bez promene Ustava.

Uzurpirao je svu vlast i parlamentarnu i izvršnu i sudsku.

Potčinio je sebi sve medije, nacionalnu banku i budžet Vlade Srbije. Pravio je bolnice često uz donacije Evropske unije, u kojima nema ko da radi.

Takođe uz kredite ili sredstva Evropske unije pravio je autoputeve na kojima nema ko da vozi. Sada, takođe u saradnji sa EU koja mu je dodelila organizaciju izložbe Ekspo 2027. gradi fudbalske stadione zaključno sa nacionalnim, na kojima neće imati ko da igra niti da gleda.

Pitaju li se ti Europejci u čije ime i po kom zakonu on pregovara sa njima.

Najnovija kampanja nekakvog srpskog sveta koji čine njegovi saborci-kriminalci iz BIH i Crne Gore, nazvana „Svesrpski sabor“ zapravo je najnoviji talas nacional-šovinističe banalnosti, kojim plavi, muti i truje duše, svest i razum građana Srbije.

Svaki razuman čovek se pita zašto ti evropski pregovarači sa tzv. predsednikom Srbije, ne vide da imaju posla sa psihodeličnim kupleraj majstorom.

On je zloupotrebom demokratskih pravila došao do takve vlasti, da je svojim sledbenicima kriminalcima i lopovima, omogućio da državne institucije pretvore u „sigurnosne kuće“ za svoje sinove, braću, kćeri, supruge i ljubavnice.

Za svakog ozbiljnog građanina tzv. predsednik vodi do koske providnu šibicarsku spoljnu politiku, a to Evropljani ne vide ili ne žele da vide.

Dugo su međunarodni faktori žmurili na njegov „cezarizam“ u vladanju Srbijom, tetošeći ga kao da je stvarno nekakav državnik. I sada hoće da se ta saga o Kosovu završi njegovim potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma za obe strane.

Izjavom da jedva čekaju njegov potpis na takav dokument, da bi mu posle toga videli leđa, neostvareni fudbalski huligan na mestu predsednika Srbije, pokazuje da je svestan svoje sudbine. Zato na sve moguće načine pokušava da što duže „ostane u sedlu“.

„Kralj“ srpske kupleraj demokratije je dolaskom na vlast 2012. godine, izjavio da će se držati protestantske etike odgovornosti Maksa Vebera.

Umesto toga sve vreme sprovodi sebi svojstvenu životnu filozofiju afričkih Zulu plemena, koja kaže da je dobro kad mi ubijamo druge a zlo kad drugi ubijaju nas.

U govoru povodom godišnjice početka bombardovanja SR Jugoslavije, rekao je da Zapad mora priznati da je počinio zločin nad nama i da je došlo vreme da se to prizna i plati.

Postavlja se logično pitanje: A kada će taj učenik ratnog zločinca Hulje Šešelja priznati da su oni svi zajedno, podržavajući ratnog poglavicu Slobodana Miloševića za vreme ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, počinili najveće zločine u Evropi od završetka Drugog svetskog rata.

Najnoviji talasi nacional-šovinizma jasno pokazuju da oni koji su nas uveli u rat sa celim svetom, izazivali bombardovanje i gubitak Kosova, niti mogu, niti hoće da građanima obezbede mir i stabilnost. Jahači srpske političke Apokalipse, „braniće“ Kosovo do poslednjeg Srbina.

Autor je urednik Sportske galaksije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.