Ko je (za)okupiran oslobodiocima

Prema zvaničnoj istoriografiji, koja se temelji na vizantijskim izvorima, Srbi su došli i naselili se na Balkan tokom VII veka. Vrhunac u civilizacijskom smislu dostigli su u vreme vladavine dinastije Nemanjića. Propast srpske despotovine i drugih oblasti, na primer Hercegovine, usledila je prodorom turske osmanlijske vojske i okupacijom balkanskih prostora. O potonjim vekovima i mnogo čemu što se događalo srpskom narodu postoji brojna literatura i nema potrebe nabrajati je.

Istorijsko pravo srpskog naroda za vraćanje nekadašnjih svojih teritorija ispod turske osmanske vlasti ostvareno je 1912-1913. godine na sablji i to su evropske velike sile priznale na međunarodnoj konferenciji. Tako su balkanske teritorije bile oslobođene od turske osmanske vlasti. Nikada u istoriji Balkana nije postojalo nešto što se zvalo Sandžak. Uostalom, sandžak je samo administrativna jedinica!

Ne stoji ni Mehonićeva tvrdnja: „Srbija i Crna Gora su 1912. ušle u Sandžak“. To se zove zlo i naopako krivotvorenje istorije. Obeležavanje stogodišnjice Prvog balkanskog rata je neotuđivo pravo srpskog naroda. Mehonić izmišlja osnovu svog pisanija. Uostalom, šta znači to „Bošnjak“?

Ako se podsetimo Benjamina Kalaja, onda je malo jasnije: „Bošnjaci su se preko noći našli u, iz korijena izmjenjenim uslovima života. Duhovni, ekonomski, politički položaj Bošnjaka više nikada neće biti kao do tada. Od dominantnog naroda, voljom drugih, postali su manjina u novoj državi“, kao da Mehonić žali za pustim turskim vremenima. Vrhunac podmetanja i falsifikovanja Mehonića vidi se u sledećoj tvrdnji: „Nesporne su historijske činjenice da su se pri tom „oslobađanju“ desili brojni zločini, kao što je onaj u selu Doliće u Sjenici ili onaj u Plavu kada je 12.000 ljudi nasilno pokršteno.“

Mehonićeva tvrdnja je izmišljena i treba da posluži u sasvim druge svrhe. Uzgred, to mi liči na brojku „silovanih“ Bošnjakinja u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini 1992-1995. i na broj „pobijenih“ u Srebrenici. Poslednja Mehonićeva podmetačina tiče se tvrdnje da je turska finansirala obnovu Doma kulture u Prijepolju. Nije valjda da Srbija nije dala ni dinar! Nivo Mehonićeve kulture može da se shvati i u poslednjoj rečenici: „Izem ti takvo oslobođenje.“

Autor je istoričar iz Beograda