Ko plaća ceh?

Ovog puta, kažu stručnjaci, poskupljenja su svetski trend. Prošla godina obeležena pandemijom, zatvaranjima i prekidima lanaca snabdevanja i povrh toga slabijim poljoprivrednim rodom u nekim velikim zemljama dovela je do rekordnih cena kukuruza i soje.

To znači poskupljenje hrane za stoku. Onda se postavlja pitanje da li će to poskupljenje da padne na teret proizvođača, recimo svinja, ili će on to prevaliti na klaničare ili će na kraju račun platiti krajnji potrošač.

Na globalnom nivou poslednjih godina, a posebno prošle godine tokom pandemije, došlo je do nezapamćenog deljenja novca što od strane država iz budžeta, što štampanjem para od strane centralnih banaka.

Ni mi nismo bili izuzetak, pa je država u ovoj i prošloj godini potrošila sedam milijardi evra više nego što je prikupila porezima. Uz to imali smo i značajan kreditni rast što takođe povećava kupovnu moć stanovništva.

Dakle, građani imaju više para i otud proizvođači i trgovci prevaljuju teret poskupljenja na potrošače. Tako je, recimo, povećanje plata u javnom sektoru ove godine iznosilo oko sedam odsto u proseku, ali sa inflacijom od 3,5 odsto vrednost tog povećanja je prepolovljena.

Ostaje nam da vidimo da li je ova inflacija koju sada vidimo u svetu, pa i kod nas, posledica poremećaja u proizvodnji i snabdevanju i ukoliko jeste cene bi trebalo da se vrate na normalan nivo kada se ti poremećaji otklone.

Ukoliko je inflacija posledica masovnog štampanja para, onda će i rast cena duže trajati i nastaviće da obezvređuje naša primanja. Osim toga inflacija na svetskom nivou krije jednu veliku opasnost za male zemlje poput Srbije

Da bi zaustavile rast cena centralne banke, recimo FED i ECB povećavaju kamatne stope. To automatski znači više kamate za zaduživanje drugih zemalja, ali i građana i preduzeća koja uzimaju kredite vezane za libor ili euribor.

Dalje to znači probleme za državne i kućne budžete, a za veliki broj firmi bankrot. Sve veći deo primanja odlazi na vraćanje duga, a manje ostaje za potrošnju. U ovom trenutku javni dug se približava nivou od 60 odsto BDP-a, ali za sada to nije problem dok su kamatne stope na rekordno niskom nivou. Međutim, ako i kada kamate krenu gore, mnogi će biti na iskušenju.