Ko poslednji izađe…

U stvari, ima i previše mogućih smisaonih rešenja.

Ko izlazi poslednji?

Kako je siguran da je poslednji?

Ako nije, ako ima još barem jedan, neka oformi s njim tri partije i konačno naprave i suštinski pluralizam u ovom društvu?

Zašto da gasi svetlo?

Ko poslednji izađe, neka ostavi da gori i neka onaj ko dođe plati račun – neka odmah zna gde je došao.

Ako je stvarno poslednji, šta je čekao?

Čekao je bolje…

Znači toliko je imao poverenja u one koji su govorili da će biti bolje da je ostao do kraja, nadajući se da će njegovo obećanje biti ispunjeno.

Pa, kuda bi sad? Sad kada je sam, neka uživa u svemu… ili neka razmisli – da nije negde pogrešio.

Nemoj da ide za drugima!

Takav, bandoglav i spreman da veruje da će biti bolje kad svi koji odoše pre znadoše da neće, neka se ne meša više sa ostalim svetom!

Naći će opet neku većinu da kao i on opet čeka nešto bolje i da bude među poslednjima koji izlaze (verovatno osuđujući one koji izađu prvi).

Ko poslednji izađe neka ugasi svetlo. Čekajte! Znači, ima struje! Pa i nije tako loše.

Je l’ se to neko razmazio? Ni struja nije dovoljna? A možda se plaši da će sav račun struje na njega!

Neće! Neka sam reprogramira dug.

Ko poslednji izađe… gde će?

Za izdajnicima koji su otišli pre?!

On neka ostane i neka bude dosledan (bar jednom).

Tada bi sve bilo njegovo… pa, nek sprovodi sam politiku u koju je verovao drugima.

Ko poslednji izađe… što izlazi poslednji?

Ma lepo je njemu bilo tu. Bolje neka pozove istomišljenike da se vrate i neka žive srećno, ako uopšte mogu da žive, bez onih drugih.

Ne valja samo ako počnu da krive jedni druge… jer oni moraju da imaju krivca u drugima. Sami su bezgrešni i jedini ispravni!

Ko poslednji izađe… neka ne izlazi!

Treba nam tamo! Da ga bodrimo i pričamo mu kako je poslednji bastion odbrane.

Prijaće mu to!

Ko poslednji izađe, neka ugasi svetlo i odvrne sijalicu! To mora! Trebaće…

Uštedeće…

Ostali koji odoše pre pokupili su ostalo.

Neka ne izlazi praznih ruku ni on.

Ko poslednji izađe, neka pusti svetlo i neka zatvori vrata za sobom.

Nemoj da nas i tamo gde smo otišli ubija promaja.

Ko poslednji izađe….

Niko neće poslednji izaći…

Samo biće mnogo njih, poslednjih! Tako kako je su i hteli sve vreme!

Mi samo mislimo da ni njima nije valjalo.

A ko poslednji izađe od nas?

Neka se ne okreće!

Autor je profesor književnosti iz Kraljeva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.