Ko s Informerom tikve sadi

 Suprotno tome Informer, koji navodno podržava Vladu, pre svega premijera, već mesecima sa svojih naslovnih strana širi tvrdnje kako isti taj Zapad čini sve što može da uništi i premijera i Vladu i Srbiju kao državu i Srbe kao narod. Naslovne stranice sa kojih vrište naslovi poput „EU ZLO“, „EU i SAD ruše vladu“ „NATO i Hrvati spremaju napad protiv Srbije“ „Papo nosi se“ „Specijalni rat protiv Srbije“ osim što šire strah, pothranjuju najgore predrasude dosta rasprostranjene u našem narodu protiv naših prijatelja i partnera na Zapadu.

U stvari, očito je da Informer vodi neku svoju politiku, antizapadnu, i u konačnici, antivladinu. Veličanjem Rusije i ruskog predsednika Putina, i širenjem straha od EU i SAD i mržnje prema Zapadu, Informer u stvari vodi otvoreno i bezrezervno prorusku politiku. Informer nije jedini medij koji u Srbiji sprovodi otvorenu prorusku politiku. Međutim, Informer je najuticajniji i najuspešniji. To je zato što ga građani doživljavaju kao medij koji podržava u narodu popularnog premijera, i kao medij kojeg podržava Vlada. Sve veći broj građana se okreće protiv EU i SAD i nada se spasu od propasti koja preti sa Zapada odbranom uz pomoć Rusije.

Kao vrlo inteligentnom čoveku i sposobnom političaru, Premijeru mora biti jasno da politika koju tako uspešno sprovodi Informer, nimalo ne doprinosi dostizanju proklamovanih ciljeva Vladine politike, pre svega stvaranju uslova za razvoj Srbije i njenu uspešnu integraciji u EU. Ali, stiče se utisak da koliko god Premijeru verovatno ne prija Informerova antizapadna histerija, njemu vrlo odgovara drugi karakteristični deo Informerove uređivačke politike, a to je (blago rečeno nekritično) veličanje i bezgranično divljenje prema ličnosti Premijera.

Čini se kao da je Premijer sa Informerom sklopio luciferovski dogovor. Naime, kada mu se javni nastup nekog političara ili medijskog poslenika ne dopada, Premijer se ne libi da javno iskaže svoje neslaganje. Međutim, histerične antizapadne i šovinističke paskvile Informera, ma koliku štetu nanosile Vladinoj politici, Premijer toleriše, nikada ih nije kritikovao. Očito Premijer smatra da je manja šteta koja nastaje širenjem antizapadnog raspoloženja od koristi koju on lično ima nekritičnim uzdizanjem svoje ličnosti.

Ali, mislim da Premijer pravi veliku grešku. Zaboravlja da onaj ko sa đavolom tikve sadi – o glavu mu se lupaju. Kao što je sadašnji Premijer došao na vlast kada je počeo da zastupa proevropsku i prozapadnu politiku u periodu kada je većina građana bila prozapadno orijentisana, tako će neko drugi postati premijer i neka druga, ovoga puta proruska, stranka će doći na vlast, kad većina građana postane antizapadno i proruski orijentisana.

Informer će tada, verovatno, tog novog premijera uzdizati u nebo. Ili je pisac ovih redova naivčina, i veruje u iskrenost Premijera i njegovu okrenutost Zapadu, pa će sadašnji Premijer, radi očuvanja svoje vlasti, odbaciti „mrski“ Zapad, „koji nas je uvek mrzeo“ i „koji nas je bombardovao“, i okrenuti se i baciti se konačno i otvoreno u zagrljaj „majčici“ Rusiji.

Sve bi to bilo u redu kad bi bilo dobro za Srbiju. Međutim, u tom poigravanju sa strahovima, predrasudama i sećanjima samo na loše strane istorije, u tom igranju Vlade, Premijera i medija, u toj prozapad-prorusija večitoj klackalici, Srbija ostaje zarobljena u siromaštvu i na marginama svetske politike i svetskog razvoja. Ostaje mala moneta za potkusurivanje, poligon za političko i vojno nadgornjavanje velikih, umesto da gleda svoja posla i posveti se uređenju svoje države i svom ekonomskom i društvenom razvoju.

Ipak, kao prosrpski, proevropski, prozapadni (što ne znači antiruski) orijentisani građanin, želim da verujem da su moj Premijer i moja Vlada iskreno prosrpski i prozapadno (što ne znači antiruski) orijentisani, da žele Srbiju na Zapadu, što znači Srbiju u EU. Zato mislim da bi bilo dobro da Premijer pribegne jednom lukavstvu: da u svojim inače svakodnevnim nastupima u javnosti, svaki put kad Informer (ili neko drugo glasilo koje građani, sa razlogom ili bez razloga doživljavaju kao da ga Vlada podržava, ili da ono podržava Vladu) plasira neku šovinističku ili uvredljivu parolu (poput one „Papo nosi se“), koja može izazvati osećanje ugroženosti ili uvrede religioznih osećanja građana, ili uznemirenje ili paniku kod građana, smiri niske strasti koje takvo izveštavanje može podstaći, istinitim i pravovremenim informacijama. Kad na primer Informer napiše preko cele naslovne strane „Specijalni rat protiv Srbije“ bilo bi vrlo korisno da bez apostrofiranja imena lista Premijer kaže: „Eto danas se u medijima pojavilo da neko vodi specijalni rat protiv Srbije. Želim da smirim građane, ništa slično se ne dešava, mi razvijamo dobre odnose i sa EU i sa SAD i sa Rusijom i sa Kinom i sa svim drugim zemljama… Zaista ne razumem zašto neki mediji podstiču antizapadno raspoloženje kod građana, Vlada to ne podržava, Vlada se trudi da Srbija ima ubrzani ekonomski razvoj, da sredi svoje institucije upravo po ugledu na te zapadne razvijene zemlje i da se u konačnici integriše u zapadne političke i ekonomske strukture, pre svega u EU a potom i u sve druge koje nađemo da su korisne za našu zemlju.“ Takve ili slične što češće reakcije na ekscese Informera ili drugih medija bile bi melem na ranu svima nama koji podržavamo Vladinu proklamovanu politiku evropskih integracija, a Informer bi mogao koliko god želi da nastavi da veliča voljenog Premijera, bez štete po sprovođenje njegove politike.

Autor je advokat iz Beograda