Nisam manekenka, već bibliotekarka, ali to nije važno, pitanje je: Gde sam pogrešila?
Da li sam pogrešila što sam zbog ljubavi iz Sremske Mitrovice došla u Vršac i što sam već 18 godina u srećnom braku i što sam rodila jednog Vrščanina, koji ide u vršačku školu, što imam kuću u Vršcu i što uredno uplaćujem sve poreze i dažbine u vršački budžet? Da li sam pogrešila što ću jednog dana verovatno biti i sahranjena na vršačkom groblju, jer sam ovaj grad po slobodnoj volji izabrala da u njemu živim i umrem?
Da li sam pogrešila što je moj suprug inženjer za telekomunikacije i što već 18 godina časno, pošteno i stručno radi u Vazduhoplovnoj akademiji u Vršcu?
Da li sam pogrešila što sam diplomirala na Višoj školi za sportske trenere u Beogradu – smer košarka, i kao jedan od najboljih studenata (prosečna ocena 9,87) prihvatila poziv KK Hemofarma i počela da radim sa najmlađim vršačkim košarkašicama davne 1999?
Da li sam pogrešila kada sam se kao diplomirana filološkinja svetske književnosti sa prosečnom ocenom 9,35 zaposlila u Gradskoj biblioteci u Vršcu i što trenutno radim na doktorskoj disertaciji „Istorija čitaonica i biblioteka Južnobanatskog okruga do 1944“?
Da li sam pogrešila kada sam se učlanila u Demokratsku stranku u želji da doprinesem boljem životu svih Vrščanki i Vrščana, i što tvrdoglavo ostajem član DS bez obzira što su je „svi pametni napustili“ kako to oni kažu.
Da li sam pogrešila što sam odbila najviše funkcije u Skupštini Grada Vršca koje su mi nudili samo da budem „njihova“?
Da li sam pogrešila što sam letos za skupštinskom govornicom pitala pojedine odbornike da li ih je „bar malo sramota što su preletači“?
Da li sam pogrešila što sam takođe za skupštinskom govornicom pitala: „Ko je taj Malović ?“ Pošto odgovor nisam dobila do dan-danas, to isto pitanje ponovila sam na svom fejsbuk profilu negodujući zbog očigledne zloupotrebe lokalnih medija koji se finansiraju iz budžeta Grada Vršca u čisto stranačke propagandne svrhe. Dotični lokalni elektronski medij nas je informisao, prenosim vest u celini: „Branko Malović, koordinator Srpske napredne stranke za južni Banat od danas je zadužen i za Podunavski okrug“. I to je sve, čitava vest je stala u jednu jedinu rečenicu. Mi obični građani o izvesnom Maloviću znamo samo da je „koordinator SNS-a za južni Banat“. Zapitala sam se ima li taj čovek još neki atribut kojim ga novinari mogu opisati i tako nama običnim građanima približiti njegov lik i delo s obzirom na to da se za sve što je od javnog interesa u južnom Banatu isključivo on pita? Kako da ne upitam koje su mu kvalifikacije? Šta ima završeno od škole? Kakvo radno iskustvo ima? Gde je do sada radio i čime se bavi? Od čega živi? Poseduje li neke posebne veštine koje će unaprediti živote građana južnog Banata, a od skoro i žitelja Podunavskog okruga? I šta to uopšte znači „koordinator“? Čime on koordinira? LJudskim dušama? Životom? Smrću? Strahom? Parama? Radnim mestima?
Na sva ova pitanja Srpska napredna stranka je uzvratila školskim primerom medijskog linča i organizovanog nasilja na društvenim mrežama. Umesto da mi konačno odgovore na pitanje: „Ko je Malović i čime se bavi taj čovek?“, oni su građane Vršca upoznali sa mojim privatnim životom iscrtavajući metu na leđima mene i mog supruga. Izmislili su vest da smo veoma bogata porodica i moj život ocenili kao „život iz bajke“, pritom me nazivajući „manekenkom koja menja šarene toalete“ i ocenjujući da sam manje vredna jer nisam rođena Vrščanka. Izneli su niz neistina, na koje sam pokušala da odgovorim u uvodnom delu ovog otvorenog pisma. Naravno da o koordinatoru Maloviću nije bilo ni reči.
No, to naprednoj vršačkoj vlasti nije bilo dovoljno. Usledili su najprljaviji komentari prepuni mržnje koji su se sručili na fejsbuk stranicu lokalnog elektronskog portala i mog ličnog fejsbuk profila. Moj lik i delo su komentarisali ljudi koji me uopšte ne poznaju. Administrator dotičnog elektronskog medija je očigledno bio zadovoljan. Članak o odbornici Rakić je bio ubedljivo najpopularniji. Više se komentarisao bajkoviti život lažne Vrščanke nego neke druge teme koje jesu od javnog interesa.
Iz svega ovog navedenog je očigledno da sam negde pogrešila. Jer i dalje nisam njihova.
Kao što rekoh, ja sam bibliotekarka, nisam manekenka. Nikako ne bih želela da uvredim manekenke, ali ja se prosto ne uklapam u standard 90-60-90.
Da sam rođena u Vršcu možda bih bila pametnija. Možda bih umela bolje da ćutim i ne pitam previše. Ali sigurno da Vršac ne bih umela više da volim.
Autorka je odbornica Demokratske stranke u Skupštini opštine Vršac
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
