Ko se pita za Kosovo i Metohiju?

Poslednjih 10 godina građani Republike Srbije po čitav dan slušaju predstavnike vlasti i analitičare iz vlasti „o zajednici srpskih opština“ na Kosovu i Metohiji, a zadnjih nekoliko meseci se samo govori „o Kurtiju“, kao da je on najvažniji za problem Kosova i Metohije.

Za građane u Republici Srbiji, „Sporazum“ Republike Srbije i tzv. Kosova u krilu Evropske unije, iz Brisela 27. februara 2023, i Ohrida 18. marta 2023, sumnjiva je i nejasna priča pod kontrolom EU i SAD.

Ta sumnjiva i nejasna priča oslikava se već u Boreljovoj izjavi, kad je nakon pregovora koje su u Ohridu vodili Vučić i Kurti u njegovom prisustvu, i Miroslav Lajčak posredstvom Tvitera, 19. marta 2023. izjavio: „Imamo dogovor.“ Do danas nije jasno ko to ima dogovor i sa kime. To nije ništa drugo nego alhemijski rad diplomatije EU.

Alhemijski rad započeo je već malo pre toga, 27. februara 2023. u Briselu, kad su se navodno Vučić i Kurti saglasili „da nisu potrebni dalji razgovori“. Međutim, građane u Republici Srbiji niko ne pita o secesiji Kosmeta iz sastava Republike Srbije.

Ono što je stvarnost, a dobro je za Republiku Srbiju, jeste da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti, svojim naknadnim izjavama negiraju ovaj njihov postignut „dogovor“ sa Tvitera. Svakome je jasno da je evropski, zapravo francusko-nemački plan koji je osnov pregovaranja, ništa drugo nego put za pristupanje Kosova međunarodnim organizacijama (UN, EU), pristupanje Srbije EU i stvaranje Zajednice srpskih opština na Kosovu.

Iako Vučić i Kurti zasad nisu potpisali nikakav sporazum, u EU se smatra da su Aneks implementacije i sporazum odobreni i usvojeni kroz relevantnu izjavu Žozepa Borelja, pa je iz tog razloga usvojen zahtev tzv. Kosova za prijem u članstvo Saveta Evrope. Dakle, na stolu je nepotpisani sporazum između Republike Srbije i tzv. Kosova koji je „potvrđen“ Boreljovom izjavom.

U kontekstu evropske integracione politike, Srbiji se ponudilo da ne mora formalno da prizna nezavisnost Kosova, ali je cilj pristupanje Kosova UN i stvaranje Zajednice srpskih opština na severu Kosova. Ovo podržavaju i SAD.

Zasad, međutim, Republika Srbija, Kina, Rusija, Španija, Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i druge države sveta, ne podržavaju to. Za tzv. Kosovo postoje strahovi da bi zajednica srpskih opština na severu Kosova mogla delovati destabilizujuće, kao nova Republika Srpska, ostavljajući otvorenu mogućnost buduće aneksije na srpskoj strani, dok Republika Srbija ne želi secesiju Kosova i Metohije iz svog sastava.

Sad je pitanje je da li će alhemijski rad EU izvući Kosmet iz sastava Republike Srbije. Umesto EU alhemije, opet, Srbija treba da ponudi antialhemiju, a to je da zahteva od svih država sveta i EU poštovanje međunarodnog prava UN, kroz Rezoluciju SB UN 1244/1999. i Kumanovski sporazum.

Autor je advokat iz Zemuna

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.