Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević ispravno ceni da je “na Kosovu i Metohiji dovoljna jedna šibica da se sve zapali“. Čak i priučen kao ministar vojni može to da prosudi i kao mnogo više od priučenog u potpaljivanju vatre – sasvim dobro zna koliko je to opasno.
I Beograd i Priština imaju i zalihu palidrvaca i kutijuca sa zapaljivom sumpornom stranicom ili ako kažemo starovremski i trud i kresivo – bukvalno i prenosno – pa lako mogu da kresnu iskricu.
Na svakom mestu i u svakom momentu, koja će kao poslovično zrno peska iz Sahare koje izaziva izazova tornado u Severnoj Amerci, spaliti deo Kosova. Ili čitavo, sa Metohijom, podrazumeva se, sa ljudima i životinjama. A državljanstvo, oba orla, zakletva i kletva, neće mnogo vredeti. Ni ljudima, ni životinjama.
Preteći će neke stvari preteći, posebno kapitalne kao rudna bogatstva, koja će ostati drugima na „izvolite“, a života neće biti ni u tragovima, čak ni ovog naopakog zajedničkog.
Mora li ta šibica zaista da plane? Uprkos tome što su se ključni pregovarači Beograda i Prištine dogovorili i javno posvedočili da jedan o drugom misle „debil, fašista“ i još štošta, ne bi trebalo sumnjati da i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti znaju koliko su šibice kojima mašu zapaljive. Pa i da se, onako ljudski, boje mogućih posledica, čak i dok razmahuju crvenim maramama.
Nije važno to što oba najverovatnije ne bi neki novi rat pretekli – makar politički, o čemu Vučić ima za nauk, a Kurti neupotrebljiv alibi iz 1999. Uostalo, iako i sebi i pristašama izgledaju kao Ciceron, a može biti i Sun Cu, oni su prosta potrošna istorijska roba.
Na nesreću i „vođe“, koji kao i onaj Domanovićev, sve vuku u provaliju. Kolektivno samoubistvo u prisustvu vlasti, ako Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države, nesumnjive nadglednike nove kosovske epopeje, tako odredimo.
Stvari jesu komplikovane, što istorijskim i političkim hodom koji uključuju i bojište i zelenu čoju, što savremenim zađenicama i podelama bez stvarog smisla, ali sumanuto je da ijedan od tih centara ima kuraži da žrtvuje možda lošu budućnost zarad svakako grozne sadašnjosti i prošlosti. Može i bez metafore, da stvarno izazove rat koji bi se po Srbiju i Srbe na KIM, kao i prethodna runda 1999. završio katastrofalno, a za Kosovo ništa manje loše.
Sa mnoštvom leševa, čiji će potomci potpisati ono što je već sada na stolu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.