Ko su ljudi iz kafića u Njegoševoj ulici u Novom Sadu?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Slično je bilo i kad su bile poplave, 2014.
   Istovremeno, dok se vodila bitka sa stihijom, za Obrenovac, beogradski kafići bili su prepuni, kafenisalo se, cirkalo, ćaskalo …
   Čudan smo mi (ne)svet …

2. Znam kako sve to zvuci. Procitali smo. Ipak, nije sve tako jednostavno. Mnogi ljudi sede u kaficima posle ovakvih tragedija, da uspostave kontrolu nad sobom, nemoci,
   besom, strahovima. Za verujem vecinu, to je odbrambeni mehanizam. Ima i onih drugih, ali verujem da mozda vecina bas zbog preosetljivosti i bas zbog empaticnosti koju osecaju i sa kojom pokusavaju da se izbore, tu sede.

3. Ah da, ekipa kratko podšišanih koja bleji po kafićima.

4. Ovo je savrsena slika drustva u kojem zivimo. Nemali broj visokoobrazovanih u mom okruzenju ima zaprepascujuce indiferentan odnos prema dogadjanjima oko sebe. Neki takvi su se promenili i aktivirali tek kada ih je licna nesreca pogodila, npr. smrt roditelja zbog raspalog zdravstva ili drugo. Tada shvatis da je tvoj imaginarni balon izbusen realnoscu.

5. Barik je bio pun kao čep i ljudi su plesali, gradska kafana takodje i bas smo komentarisali ko su ti ljudi, ako su ljudi…
   Da ima neko pametan da pozove na bojkot takvih lokala, firmi i slicno

6. Поздрав Марку Давинићу. Ја сам био приправник код његовог оца Славка. Остао ми је у памћењу као изузетно добар човек, који није подлегао општој „зарази“ званој „ЈА сам судија“.
   Из написа видим да син Марко има исте црте као отац. А то је, није он центар света, већ постоје и друге особе.
   Одличан напис.

7. Mislim da problem nije u tim ljudima i onim slicnim njima vec u tome sto nevide nekog iz koga bi mogli da stanu,vodje opozicionih stranaka nisu se pokazale kao stabilne licnosti i ne ulivaju narodu poverenje. Sta reci za Milicu lazljivicu koja je odmah nakon izbora na kojima nije dobila poverenje naroda pristupila SNS ekipi i dobila ministarsku poziciju koliko jos njih se prdstavljaju opozicijom a rade za SNS? Narodu je dosta i ovakve vlasti i opozicije,trebju ljudi,domacini,koji cese drzati date reci i raditi za dobrobit naroda. Nakraju, nisam primetio da je neko od opozicionih lidera dao neko obecanje narodu sto ce mu popraviti zivotne uslove,nihovi istupi na mitinzima a i predizbornjim kampanjama se sastoje od napada i optuzivanja vladajuce strukture a pritom zaboravljaju da su ih oni stvorili i da u njihovo vreme se desavalo isto to sto i ovi cine-organizovana pljacka i rasprodaja drzavne imovine.

8. Ne kažem da opravdavam, ali se i ne čudim. Nekad oplakah svaki tužan film, a sada ni pri vlastitim tragedijama nemam više suza. Jednostavno nakon 30 i više godina nemoći, hodam kao zombi i radim ono što najbolje znam – opstajem. Ipak, nije u redu slaviti kada znaš da je, nedaleko od tebe, neko tužan.

9. Kratkometrazni film Covjek koji nije mogao sutjeti je dobio Zlatnu palmu u Kanu. Opisao strah koji od ljudi pravi moralne bednike. Pogledati obavezno!!

10. To su oni koji imaju plate od par hiljada evra, njih ne interesuje šta se dešava u državi, kako većina naroda živi, glavni problem im je hoće li skijati u Austriji ili Francuskoj.