Ko su neopredeljeni?

Ima ih među svim socijalnim grupama i svim starosnim kategorijama.

Oni nisu pristalice vlastodržaca ali imaju ozbiljne primedbe na delovanje opozicije.

Svakako da treba uzeti u obzir da u toj, brojčano ozbiljnoj skupini, postoje oni koji smatraju da oprez nikada nije naodmet, pa bez obzira na anonimnost anketa, ne žele da iznesu svoj stav o učešću na izborima.

U ovoj grupi su razočarani „revolucionari“ iz dvehiljadite koji su zaključili da političari, bez obzira na ideologiju i ideje koje promovišu, nemaju volje ni želje da rade na izgradnji novog, većini građana prilagođenom sistemu. Tu grupu povezuje floskula „svi su oni isti“, jer, po njima, čim se dočepaju vlasti počinju da se ponašaju kao oni protiv kojih su se deklarativno borili.

Oni ne žele da provire iz mentalnih rovova koje su davno iskopali, pa, sopstvena uverenja baziraju na isključivo negativnim primerima, koje pronalaze u onom periodu kada su postojale objektivne šanse da se sistem promeni.

Značajno mesto zauzimaju i „apolitični“ građani, koji pod „politikom“ podrazumevaju isključivo stranačko delovanje, ne spremni da povežu da svaki segment života svakog pojedinca zavisi od toga kako je ustrojena država i kako se raspoređuje i troši novac poreskih obveznika.

Ponašaju se ne uvremenjeno, sa stavom koji bi odgovarao građanima uređenih i funkcionalnih država u kojima je smena vlasti logičan i očekivan proces, bez velikih društvenih potresa. Politiku smatraju „prljavom“ delatnošću i ne veruju da političari mogu da se angažuju i ulažu sopstvene snage kako bi čitavoj zajednici bilo bolje.

Među neopredeljenima su „neverne Tome“ koji su ubeđeni da nikakve promene ne mogu da se dogode bez učešća spoljašnjih faktora.

Po njima, o promenama se odlučuje u Briselu i Vašingtonu.

Ma šta mi pokušavali i trudili se da izaberemo ljude koji će nas časno predstavljati u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, biće onako kako se odluči izvan naše države.

Rame uz rame sa ovom grupom stoje „dalekovidi analitičari“.

Oni zaključuju da je kasno da se bilo šta promeni, jer je Srbija izgubila mlade i sposobne ljude koji bi mogli ozbiljno da se uhvate ukoštac sa svim nedaćama u mnogostruko razorenom društvu.

Podsećaju na istorijski kontekst u kome se država nikada nije odvojila od apsolutističkog diskursa vladavine.

Čak i kada bi se, u kriminalu ogrezla, vlast sklonila, ne postoje ljudski, prirodni ekonomski resursi da se izgradi novi sistem sa funkcionalnim institucijama.

Veruju da će i budući izbori biti pokradeni ali ne veruju da će postojati kritična masa koja će na ulicama braniti izbornu volju građana.

Podsećaju na veliki broj neobrazovanih građana koji ne razumeju šta znači suverenitet, i na grupu koja smatra da samo država koja ima autoritarnog vođu može da funkcioniše.

Neopredeljeni prolaze „ispod radara“ opozicionih partija jer ne posećuju njihove skupove.

Po neko od njih se oglasi preko društvenih mreža, ali u zahuktaloj predizbornoj kampanji, ostane neprimećen.

Pošto je svaki glas protiv uzurpatora države važan, možda bi opozicioni lideri mogli da se u kampanji obrate ljudima koji nisu sigurni da li će glasati.

Ako im posvete nekoliko medijskih obraćanja i zamole ih da glasaju, može neko od njih da se oseti odgovornim i promeni svoj stav jer neopredeljeni će da opredele rezultate izbora.

Autorka je neuropsihijatarka