„Ko su ovi ljudi, čiji je ovaj grad?“

Većina se verovatno seća stihova i melodije ove divne pesme iz dečije emisije „Kocka, kocka, kockica“. Ali, zanimljivo je što ova ista pesma može lako da vam pomuti svest i obuzme vas, doduše malo drugačije pošto ste odrasli, dok gledate predizborni spot „Grad nade“ SNS-a – koji se pojavio pre ovog što su ga zabranili. Suprotno njemu u „Gradu nade“ je sve lepo i tamo se sve raduje. Tu su mladi nasmejani ljudi, pevaju neku drugu pesmu, ali, ako se poslužite opcijom „mjut“, navreće vam poznata melodija iz „Kockice“.

Idu i slike Beograda, od Avale, preko Skadarlije i Beograđanke, do Pobednika. Sve, čini se, izgleda onako kako bi trebalo da izgleda prema „viziji“ SNS-a. Nižu se scene prestonice snimljene iz vazduha i na zemlji – Beograd blista i svetli, od zore do večeri, u ponoć i posle nje, što u prirodnom, što u veštačkom osvetljenju. Kao nekakav grad u kojem je stalno Nova godina. Bugara, doduše, nema ni u jednom kadru da nagrnu, ali što se kaže, ima ljudi i svi rade nešto – u uniformi, civilu ili narodnoj nošnji. Pevaju, raduju se životu, srećni što žive na ovom čudesnom mestu. Dobro, ima jedna scena koja ruži ovu ušećerenu estetiku, neka dizalica što raskopava, ali to traje kratko i ima funkciju da objasni kako se ovako lep grad neprestano razvija i gradi da u njemu ostanu mladi.

Nedostaje samo Svetlana Ražnatović da na Marakani zapeva „Znam za jedan grad…“, ali, postoji kompozicija specijalno pravljena za ovaj spot. Zove se „Prestonica nade“. „Naš“ poznati marketinški stručnjak i ex muzičar Nebojša Krstić Krle kaže da je ta numera odlična u svakom pogledu, da podseća na bend aid hitove i da bismo, u slučaju da nam zafali pesma, „Prestonicu nade“ mogli komotno da pošaljemo na takmičenje za pesmu Evrovizije. Možda, mada Krle sigurno zna da je jedna stvar praviti song u reklamnom spotu, kao i u političkoj kampanji, a posve druga oblikovati pesmu za evrovizijsko takmičenje, bend aid, emisiju Muzički tobogan i tako dalje. No, vratimo se onom sadržaju spota u kojem mladi pevaju lepo o sebi, ljube se, šetaju, dive beogradskim rekama sa uređenih obala grada. Baš nekako lepo, baš nekako nežno, baš nekako previše. Toliko da ako živite u Beogradu pitanja sama naviru – „izvinite, a ko su ovi ljudi, čiji je ovaj grad?“ Trebalo bi da je naš, tvrde ovi iz „Patkovgrada“, ali ne deluje tako. Tada konačno shvatite poentu onog natpisa BELGRADE koju je aktuelna vlast postavila kod fontane na Trgu Nikole Pašića i koji se takođe pojavljuje u spotu. On je bio valjda namenjen turistima kao orijentir da se lakše snađu ako malo više popiju u prestoničkom provodu, ali može da pomogne i mnogima od nas koji ovde živimo. Grad nam je postao toliko nov, toliko „lep“ da ga ni vlastitim očima, ušima, a kamoli srcem više ne prepoznajemo. I zato je ovaj SNS spot možda ipak pravljen za neke druge ljude, one što, kao glumci u spotu, umeju da se raduju. Pa, lepo, što bi rekli ovi iz Peščanika, „ako vam je dobro, onda ništa“. Jedino uz pomoć ovog slogana se da razumeti ovaj spot. Ja, nemam bolju ideju…