Sa velikom pažnjom pročitao sam tekst gospodina Borisa Jašovića („Politika“,16. jul, rubrika „Pogledi“) pod naslovom „Agresivno prolitijumsko lobiranje“.
Moj zaključak je bio: u potpunosti se slažem sa iznetim stavovima autora i nadam se da on neće imati ništa protiv da citiram ili prepričam neke od njih.
Gospodin Jašović odmah postavlja suštinsko pitanje: Kada se radi o projektu iskopavanja litijuma u Srbiji, bitno je sa kojih pozicija nastupaju zagovornici i protivnici projekta Jadar. Da li su zagovornici projekta plaćeni da ga brane, dok njegovi kritičari polaze od želje da svojoj deci misle dobro (!?). Stav je autora, kao i moj, da mu (nama) je u interesu da mu dete (naša deca) živi u zdravoj sredini i da ne ode iz Srbije.
Plaćeni da lobiraju za korporaciju „Rio Tinto“, branioci projekta „Jadar“ nastupaju sa pozicija krupnog kapitala, pa se stoga prave da ne vide ono što je očigledno – da je iskopavanje litijuma štetno, neisplativo i pogubno po ovaj narod i ovu zemlju… Njima je i te kako poznato da u svetu ponestaje vode za piće i da je ta voda u stvari „oružje“ XXI veka (moja primedba).
Oni ipak tvrde da se projektom „Jadar“ ne rizikuje uništenje i ono malo preostalih zaliha vode za piće u Srbiji. Oni pri tom ne vide da su se pretvorili u korporativne populiste, koji kao da ne žive u ovoj zemlji, pa ih se i ne tiče njena budućnost.
„Rio Tinto“ nije odgovorna korporacija (tu mi se postavlja i pitanje: kome bi ona uopšte i mogla da odgovara!? kaže g. Jašović i dodaje da je to već više puta dokumentovano širom planete, dok Srbija sve više postaje kolonija korporativnog kapitalizma…
To, međutim, kao da ne vidi deo naših građana, koji svakodnevno kritikuje korporativni kapitalizam. Pristalice i birači vladajuće stranke i njeni funkcioneri istupaju kao žestoki antiglobalisti na rečima, dok istovremeno u praksi skidaju kapu korporativnom globalizmu.
S druge strane, ovdašnji stručnjaci za rudarenje plaćeni su da rade afirmativne studije za „Rio Tinto“, pa projektu pristupaju mehanički, kao da je u pitanju destinacija na Mesecu, na bezbednoj udaljenosti od njih i njihovih porodica. Najzad, tu su i najviši predstavnici države, koji ponavljaju da je projekat „Jadar“ započet u vreme prethodne vlasti – demokrata.
Dobro, ali kakve to veze ima sa štetnošću, pa i pogubnošću samog iskopavanja litijuma!? Naš narod lepo kaže: ako vidimo da neko skače u bunar, da li i to treba da uradimo!?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.