Ko to tamo hapsi Putina: Da li je veća hrabrost uhapsiti ili štititi predsednika Rusije?

Ali, ne po oprobanom obrascu sažetom u iskazu „nisam hapsio ni haške begunce“, već stoga što mu to nije u opisu radnih zadataka.

A teško da bi, iako sebe smatra najhrabrijim Srbinom otkako je veka i sveta, stisnuo petlju i zažmurio na oba oka kada bi se, hipotetički, našao dovoljno hrabar sudija da potpiše nalog i još hrabriji policajci da takav nalog sprovedu.

Ukoliko bi se pre toga sam Vučić usudio da Putina posle izdavanja naloga Međunarodnog krivičnog suda uopšte ugosti, mada postoji rizik da se nesumnjivo najdraža srpska zvanica samopozove i proveri veru svog prijatelja sa Andrićevog venca. I još nekih poput Ivice Dačića, pa što da ne i Boška Obradovića…

Šalu na stranu, pa i pretpostavke, stvari su jasne; ukoliko bi se zaista Vladimir Putin našao na teritoriji Srbije, Srbija bi bila dužna da kao potpisnica Rimskog statuta kojim je osnovan MKS postupi po nalogu.

Druga mogućnost je da odbaci saradnju, ali implikacije eventualnog takvog poteza bile bi dalekosežne, premda ni najveće svetske sile poput SAD i Kine ne priznaju nadležnost MKS nad njihovim državljanima. No, što je dozvoljeno Jupiteru nije volu, kaže stara izreka, pa bi eventualna zaštita Putina prekidom saradnje sa ovim haškim sudom bila ravna političkom samoubistvu. U prvom redu bi se izgubila i poslednja nit razumevanja za dijalog sa Kosovom, primerice, a nespremnost da se Rusiji uvedu makar kakve sankcije postala bi smrta presuda.

Srbiji, dabome, doduše i Vučiću sa njom i u njoj, ali to je sve ništavno prema kazni koju bi zavredeli svi građani ove zemlje, uključujući one kojima ni Putin ni Vučić nisu omiljene političke figure.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.