Ko to tamo širi mržnju

Skandal je krenuo na Tviteru povodom asfaltiranja Skadarlije, to jest stavljanja podloge za vraćanje kaldrme. Novinar Njuz neta Viktor Marković napisao je tvit o fotografiji na kojoj se vidi grozota – asfaltirana Skadarlija: „Ma znam da je podloga, nego širim mržnju prema Vučiću“. Markovićevu ironiju nisu shvatili Pink, Vesić i Informer. Krenuli su u napad na njuzovce iz sve snage. Vrata su im već bila širom otvorena. Vučić se o Kesiću i njuzovskoj satiri već izjasnio rekavši da se radi o tobožnjim satiričarima i humoristima, koji u stvari vode politiku (protiv njega).

U odbranu predsednika Vučića isprsio se, a ko drugi nego Informer: „Krčag ide na vodu dok se ne razbije. A krčag Zorana Kesića i njegove ekipe s NJuz neta koju predvodi Viktor Marković upravo je razbijen. Jer, uhvaćeni su na delu kako lažu i šire propagandu protiv vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ovaj tužni skup kvaziduhovitih džabalebaroša iz Njuz neta, koji pišu i scenario za emisiju ’24 minuta’ Zoranu Kesiću, već duže na društvenim mrežama spinuje, izvrće istinu i manipuliše sa svakom informacijom koja može da im pomogne u širenju mržnje prema vlasti i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.“ Zaključak je da ti lažljivci nisu neki duhoviti opozicionari koji otkrivaju „skrivene istine“, nego samo šire mržnju prema Aleksandru Vučiću. Kada je gradska uprava poslala poruku da je asfalt podloga za kaldrmu, Viktor Markovć je rekao – znam da je to samo podloga, ali „mi širimo mržnju prema Vučiću“.

Finu njuzovsku ironiju ljudi iz vlasti ne mogu da prepoznaju zbog svoje zadrtosti. Odgovor se unapred zna. Protivnika vodi lična mržnja prema Aleksandru Vučiću. Naglasak nije toliko na mržnji koliko na onom ličnom. To lično izbacuje iz opticaja kritiku kao normalno stanje u javnom životu. Ona se namerno prevodi na lični plan, u nešto iracionalno, vođeno suludim strastima i izopačenostima kritičara. Njega marljivog, požrtvovanog i posvećenog samo narodu i Srbiji, može da kritikuje samo lud čovek, vođen bolesnom mržnjom. To je ključna inovacija Vučićeve propagande – to da svaku kritiku vlasti treba videti kao ličnu mržnju prema Vučiću. Jednačina – kritika je lična mržnja – stoji kao bedem za celokupnu vlast. Taj bedem je Viktor Marković ironijom razvalio i za to će da plati.

Bedem izgrađen na ličnoj mržnji funkcioniše odlično i gledamo ga svakodnevno i kad nije reč o Vučiću. Jednačina lične mržnje ne pokriva samo Vučića nego i celu vlast, sve ministre, premijerku, kumove, brata, finansijere, korupciju, te celokupnu destrukciju institucija, države i društva. Neko bi pomislio – pa da, znamo, sve su to poznate priče o nama. To nije nikakva iskonska mržnja, ona od pamtiveka do danas, koju Basara u svom nihilizmu pripisuje Srbima i zbog koje pomišlja da ne treba menjati vlast, jer umesto jednih mrzitelja doći će drugi, možda i veći mrzitelji, pa nam se može desiti da plačemo za starim i „od blata pravimo Aca Srbina“. Jer, s obe strane su mrzitelji, samo su jedni na vlasti, a drugi bez fotelje (raskomoćeni u zloći omrznutog „kruga dvojke“ i Drugoj Srbiji koje odavno nema).

Radi se o modernom fenomenu o kome se danas mnogo priča, veoma praktičnom i široko primenljivom. Kad su kritičari lični neprijatelji, oni moraju znati da će čim otvore usta dobiti neprijatan lični odgovor, oštro po gubici najružnijim rečima, a tu su i sva druga sredstva, svakodnevno ih viđamo na kioscima i ekranima. Pritom je borba protiv Vučićevih brojnih mrzitelja glavni deterdžent za masovno ispiranje mozga. Ali i zaklon za svakog njegovog čoveka ponaosob. Dok si njegov. Ako ministar Vulin neoprezno izmisli „tetku u Kanadi“ kad ne može da pokaže odakle mu novac za stan, ako je drugi ministar u problemu zbog firmi u poreskim rajevima, neko treći zbog stanova u Bugarskoj, a brat zbog nepostojeće firme u dugovima, odbrana im stoji jaka ko grad: nije to napad na ministra i tetku, to je napad na samog Vučića! On je cilj, on je meta sulude mržnje. Zar to nije upravo izgovorio i ministar Nenad Popović, rekavši da to što Krik piše nije napad na njega, nego direktno na Vučića. I Vučić to isto kaže: nije ono bio napad na njegovog brata, nego na njega, njega hoće da ruše.

Ova mangupska fora o mržnji Vučića blokirala je institucije, naročito policiju i tužilaštvo. Jeste, znamo da znate, ali ne diraj ovog, pa ne diraj ni onu, ne diraj Vučićevu kliku, jer svi su oni pod zaštitom „mržnje prema Vučiću“. Tužilaštvo zna da su sva ta neprijatna otkrića o Vučićevim saradnicima zapravo lična stvar i zato ćute. Što da se mešaju u te privatne stvari.