Ko ubija decu? 1Dragica Stanojlović Foto: Privatna arhiva

U Vršcu je ubijena dvogodišnja devojčica. Ubica je njen otac. Tragičnost ovog događanja antičkih razmera (Medeja koja je ubila decu da bi se osvetila verolomnom mužu) izazvala je veliku bol kod svih građana naše varoši.

Braneći se od nepodnošljive teskobe, reagovali su besom, tražeći krivca među institucijama sa kojima je nesrećna majka devojčice bila u kontaktu, očekujući pomoć.

Krivac se neće pronaći, ostaće gorak ukus bespomoćnosti i još jedno uverenje da „državne institucije ne rade svoj posao“. Tragedija će ostati u sećanjima dok je ne preklopi neka nova, i tako u krug. Ko je kriv za decu iz Pećinaca, koja ne mogu da idu u vrtić? Prošlo je mesec dana otkako je javnost saznala za ovaj teroristički čin nad decom i ništa se nije dogodio.

Deci je onemogućen pravilan sociopsihološki razvoj, jer im je u tom uzrastu neophodno druženje sa vršnjacima. U predškolskom periodu postavljaju se temeljne vrednosti ličnosti, koje se u narednim periodima samo nadograđuju.

Za skladan razvoj ovog najvažnijeg perioda odrastanja potrebna je komunikacija sa vršnjacima, jer se u grupi razvijaju individualne osobine, kao i emotivni potencijali.

Ako u ovom delikatnom periodu dođe do traumatičnih iskustava, i frustracija bilo koje geneze, sledeći razvojni periodi neće moći da se odvija nesmetano, jer neće biti postavljan na čvrste osnove.

Sve ove činjenice poznate su vaspitačicama u vrtiću u Pećincima, jer, pretpostavljam, da su završile neku od visokih vaspitačkih škola, u kojima su učile psihologiju i pedagogiju.

Učile su i da je empatija, osećanje i razumevanje dečjih potreba, neophodni preduslov da bi mogle da se bave ovom profesijom. Sve to što su znale, i eventualno saosećale sa decom kojoj su zatvorena vrata vrtića, nije ih motivisalo da se protiv tolike nepravde pobune.

Nije ih pokrenula ni ljudska čast i osećanje za pravdu, kao što ove osobine nisu pokrenule ni roditelje dece koja su nastavila da nesmetano dolaze u vrtić. Jer da su ih imali, mogli su da zapitaju direktorku, zašto drugari njihove dece više nisu sa njima, i da zaprete da će i oni prestati da dovode svoju decu, ako se pitanje izbačenih mališana ne reši. Mogli su i meštani sela, prijatelji, rođaci i komšije da se okupe ispred objekta i traže pravdu za decu.

Verovatno, da svi oni misle o sebi da su časni, pravdoljubivi i saosećajni, ali ne mogu da reaguju jer se plaše za svoja ili radna mesta svojih najbližih. Anticipiraju i niz problema vezanih za uzurpacije i uništenje imovine.

Strah im je usadio gospodar i većinski vlasnik sela, koga je većina njih izglasala da bude to što jeste. Svaka ličnost autoritarne svesti, pa verovatno i gospodar Pećinaca, kada se nađe u prilici da bude nadređen drugima, počinje da ispoljava sve socijalne devijantnosti svoje psihički neusklađene ličnosti. On je bahat, arogantan, agresivan, nemilosrdan i bezosećajan.

Sklon prevarama, lažima, manipulacijama i pohlepi. Takva hulja ima svog gospodara, sličnih osobina, prema kome oseća poštovanje i pokazuje bez rezervnu poslušnost. Između njih dvojice ne postoji niko ko može da promeni postojeći poredak događanja. Zahtev inspektora, koji je naložio da se deca vrate u vrtić, nije uvažen. Sledeći pravni put vodi do nekog suda.

Dok sud donese presudu, deca će već uveliko da pođu u školu, noseći u svojim malim dušama traume, koje u nekom životnom trenutku, mogu da ih ometu ili uspore razvoj njihovih prirodnih potencijala. Za taj zločin niko neće odgovarati i niko se neće osećati krivim.

A bez odgovornosti i spremnosti da se reaguje u odbranu nevinih i bespomoćnih, nismo ljudi, već bića za kratkoročnu upotrebu i zloupotrebu.

Autorka je neuropsihijatarka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari