Ko zida cene?

Nije iznenađenje to što postoji sumnja da je konkurencija na našem tržištu maloprodaje retka zverka, već što se Antimonopolska komisija probudila.

Da li je posle dve godine kukanja javnosti i poređenja cena u srpskim marketima sa nemačkim našoj, antimonopolskoj komisiji svanulo pre očima da se nešto dešava. Ili se to desilo kada je premijer Miloš Vučević napravio radnu grupu za bolje cene u kojoj je čak BIA, i kada je najavljen „obračun države sa onima koji pune džepove“.

Doduše ne treba grešiti dušu Komisija je ispitivala i moguću povredu konkurencije kada su proletos mobilni operateri, sva tri, u mesec dana podigli cene za sličan iznos. Ispitivala je i povredu konkurencije na tržištu mlevene kafe.

Doduše kod mobinih operatera nije našla dokaze da su se dogovarali, a kod mlevene kafe čak je i razrezala kazne za dva najveća, dominantna igrača na tržištu, da bi im nedugo zatim dozvolila spajanje i stvaranje apsolutnog monopoliste u ovom segmentu tržišta kafe. E to je bilo iznenađenje.

Nadamo se da će KZK imati više sreće u dokazivanju dogovora između trgovinskih lanaca, belgijskog Deleza koji drži Maksi,Šop n go i Tempo, Merkatora koji drži Ideu i Rodu i dva domaća lanca DIS i Univereksport. Takođe se nadamo da istragu sprovodi, jer tako treba, a ne zato što je neko „odozgo“ tako rekao.

Marže trgovinskih lanaca u prošloj godini, prema finansijskim izveštajima, su išli od 44 odsto u Delezu, 36 odsto u Merkatoru i Univereksportu.

Jedino je DIS imao znatno manju maržu, 16,5 odsto. Ali to je marža na nivou cele kompanije, a DIS znatan deo prihoda dobija iz veleprodaje gde su daleko manje marže. Iz finansijskih izveštaja nije moguće dobiti maržu samo u maloprodaji.

I drugi maloprodajni lanci, koji nisu pod istragom KZK, imali su visoke marže.

Ali pošto je marža razlika između nabavne i prodajne cene, ona može biti posledica i jeftino kupljene robe. Ono što je problem za potrošače je sledeći zaključak KZK:
„Vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda se neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu učesnika koji nije stranka u postupku, a koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke“.

Dakle, trgovac koji je skuplje nabavljao proizvode, prodavao ih je jeftinije nego ova četiri lanca, koja su inače držali skoro iste cene.

Ostaje nam nada da će Antimonopolska komisija postati strah i trepet na tržištu, pa da će aktivnosti proširiti i na garderobu, belu tehniku, elektroniku… da kupujemo u prodavnicama u svojoj zemlji kao ljudi, a ne da kupujemo od preprodavaca iz Mađarske, jeftiniju, a kvalitetniju robu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.