Foto: Imre Sabo
Dobro, frka oko atentata je, hvala velikom Bogu, razrešena. Nepočinitelji su „pohvatani“ sa sve sumnjivim puškama i još gorom kineskom opremom! Neka, i treba tako s obzirom na to da i svakom iole razmišljajućem čoveku deluje kao osrednji „performans“.
Ružno je ubiti predsednika, premijera ili bilo koga u ma kojoj državi, jer posle takvih ubistava ubijenima je lako, ali država nastavlja teško, posle takve tragedije, da živi i nema tu pravičnosti, niti poštenja, jer najteže je onima koji ostaju da žive posle nesreće ovozemaljskim životom.
Nekako više volim da smenim legitimno, izbornim zakonima i poštenim izborima (kojih u Srbiji odavno nema), ako sam u većini onih koji mi se ne sviđaju, a vidite Vučić mi se nikada u životu sviđao nije, ni kada je tražio stotinu muslimana za jednog Srbina, ni kada je hteo da zatvori tu „prokletu“ Radio Slobodnu Evropu, a još manje kada je bio ministar informisanja u Vladi kod onog zlikovca koji nas je uvukao u ratove, zločine i istrebljenje.
Njegova dnevna politika i svakodnevna mentalna masturbacija na prorežimskim medijima je vrlo legitimna stvar i nemam ništa protiv, ali me vrlo zanima šta se to zaista „iza brega valja“?! Ova konstatacija je suštinska u ovom tekstu, koji govori o onome neizrečenom, a to je „šta će biti sa mnom kada sve ovo prođe, jer zaista moram ispuniti sve ono što onomad obećah Amerikancima i Evropi“.
Nije nikakva tajna da Srbija najavljuje napuštanje vojne neutralnosti i pitam se koju poruku šalje odlazak načelnika srpskog Generalštaba u Ameriku u tajnosti. Izgleda, na prvi pogled, da su u pitanju pregovori o Kosovu, no biće da to nije centralno pitanje – da li će Kosovo u UN, već da li će oni ući u NATO, a da u tom trenutku mi budemo Iran u Evropi, kako reče neko od relevantnih Evropljana pre neki dan!
Uz sve to, nije daleko od pameti i da ipak Dodik gurne Bosnu u NATO, a da Zapad zauzvrat ne dira Republiku Srpsku i njega na vlasti, tog bivšeg švercera, koga je Dragan Tomić nekoliko puta hapsio na granici kao Miloševićev prvi čovek za porez i finansije u zapadnoj Srbiji.
Nevolja je u tome da će biti zlo i naopako ako nas predsednik laže i ne pregovara o interesima Srbije, već o svojoj sudbini. Gde pobeći? Ne u Rusiju, već u Kinu, jer jasno je da Amerikanci žele što pre Kosovo i Bosnu u NATO alijansi.
Zato, predsedniče, da vidimo kako mi da se dogovorimo sa Amerikacima, ne o tvojoj vlasti, nego o državi Srbiji? Da li možeš da tražiš demilitarizaciju Kosova i Bosne, a da Srbija pravi vojni sporazum sa Crnom Gorom i Makedonijom?
Da završimo sa ovom tvojom lažnom interpretacijom vojne neutralnosti koju nam svakodnevno plasiraš. O NATO-u mora odlučiti narod, kada i ako hoće, i biće dobro i nama Sorabima i Balkanu i Evropi i Amerikancima i svima onima kojih se ovo pitanje tiče, te da smirimo napaćenu dušu i sačuvamo naše živote, koje si iz sopstvene gluposti doveo na vetrometinu.
Ako ne možeš, brate slatki, predsedniče (dakako Vučiću), da se onda vidi kako da se penzionišeš (da pobegneš kod brata Sija sa familijom), pa da to neko drugi uradi.
Nisu baš svi vrane u Srbiji i dobro smo te čuli neki dan, kada si obećao euforično nove nemačke investicije u Srbiji, što u prevodu znači da si prihvatio nemačko-francuski sporazum, a koji niko još uvek video nije, o čemu se tu radi.
Prodaja magle oko desetina pokušanih atentata, desničara koji, šatro, žele da te ubiju, a koje si ti napravio, plasiraj onima sa Pink televizije ili kod Marića, i nastavi sebi da dozvoljavaš da praviš svakakve medijske gluposti, da bi zabašurio sve ono što se zaista iza scene dešava.
Iskreno mislim, predsedniče (dakako Vučiću), da si odšelio i da ti pomoći nema. Lično sam te precenio, jer sam smatrao da si bolji igrač!
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
