Koja je cena ekonomske emigracije mladih iz Srbije?

Ekonomski gubici mogu se meriti kako onim što je Srbija do sada uložila u mlade ljude koji odlaze, ali još i više budućim gubicima kroz tzv. oportunitetne troškove.

Migracioni tokovi utiču direktno na stagnaciju privrednih aktivnosti, na  smanjenje bruto društvenog proizvoda i smanjenje potrošnje, umanjuju poreske prihode, dovode do poremećaja na tržištu rada, stvaraju deficite u penzijskom fondu, povećavaju  troškove socijalne zaštite, a posledice će u budućnosti biti sve teže.

Prema podacima iz pomenutog istraživanja, prosečno se u Srbiji za školovanje od predškolskog preko osnovnog i srednjeg do visokog obrazovanja uloži oko 34 hiljade evra, dok je školovanje doktora nauka u 2018. godini predstavljalo za državu trošak od 55 hiljada evra.

Rezultati pokazuju da ukupni troškovi obrazovanja mladih koji u toku jedne godine napuštaju Srbiju iznose od 960 miliona evra do 1,2 milijarde evra, u zavisnosti od nivoa obrazovanja mladih koji napuste zemlju.

Odlaskom mladih i obrazovanih ljudi Srbija je u 2018. godini izgubila onoliko koliko je imala prihod od izvoza u IT sektoru, ili čitav prihod od poljoprivrede u rodnoj godini.

Te 2018. godine ukupan izvoz informacionih i komunikacionih usluga iznosio je 1,1 milijardu evra, dok je izvoz čitavog sektora poljoprivrede iznosio oko 900 miliona evra.

Koliko nas košta nesposobnost vlasti da ekonomskom politikom, borbom protiv korupcije, partokratije i nepotizma spreči odlazak mladih i ponudi im adekvatan i plaćen posao u zemlji?

Pored direktnih troškova i gubitka onoga što je uloženo u obrazovanje mladih koji odlaze, još su teži budući gubici kroz smanjenje potrošnje, a time i BDP-a, kroz umanjene poreske prihode, gubitak kreativnog kapitala (inovacije, nova tehnologija) ali i kroz druge deprimirajuće posledice.

Generisan godišnji gubitak bruto dodate vrednosti zbog odlaska mladih i čitavih porodica iznosi 897,3 miliona evra ili 2,1% BDP iz 2018. godine.

Bez unapređenja institucija (suzbijanje korupcije, vladavina prava, uništenje kriminala) i bez podizanja nivoa javnih usluga (prosveta, zdravstvo) nikakvo povećanje plata, pa ni privredni rast ne mogu zaustaviti egzodus mladih ljudi.

To je tragedija srpskih porodica i svakog roditelja u Srbiji. Ovo pitanje potpuno je neosetljivo na ideološke, političke i bilo koje druge razlike.

Problem odlaska najobrazovanijeg i najkvalitetnijeg dela građana Srbije mera je naše nacionalne katastrofe, mera našeg pada i poraza svih politika i političara koji su Srbijom upravljali poslednjih 30 godina.

Jedini način da se tragični trend egzodusa mladih iz Srbije zaustavi, pa i preokrene, jeste da Srbija unapredi kvalitet institucija i da poboljša kvalitet javnih usluga.

To je moguće samo ako se promeni vladajući korumpirani sistem.

Autorka je potpredsednica Dveri