Foto: privatna arhiva
Prošle nedelje bili smo svedoci, za naše prilike, jednog neuobičajenog događaja. Na poziv grupe istaknutih srpskih intelektualaca četiri parlamentarne političke organizacije državotvorne provenijencije su zajednički podržale Deklaraciju o reintegraciji Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Srbije.
Ukratko, ova deklaracija se zalaže za to da se pregovori o KiM vode u ustavnim okvirima tako da status naše južne pokrajine bude uređen po principu suštinske autonomije. Baš onako kako to predviđa Ustav Republike Srbije.
Međutim, nešto za šta bi se očekivalo da bude uobičajen i normalan diskurs u našem javnom i političkom životu, izazvalo je salvu omalovažavajućih i neretko uvredljivih komentara sa oba kraja naše političke scene.
Naizgled suprotstavljeni politički polovi su se spojili u tački neočekivanog jedinstva – a to je gotovo jednoglasan napad na ideju poštovanja ustavnog okvira za status naše južne pokrajine!
Zaista je bilo otužno slušati proteklih dana pregršt manje ili više domišljatih posprdica na račun ove deklaracije i njenih autora, koji kao akademici, profesori univerziteta i doktori nauka izgleda ne dostižu intelektualne visine vajnih kritizera koji su doživeli mentalno prosvećenje idejom da je jedino rešenje za pitanje KiM to da Srbija prizna (ili makar prihvati) nezavisnost naše južne pokrajine!
Jer, po njima, pitanje KiM se mora odmah rešiti, a kako kosovski Albanci ne žele da razgovaraju ni o čemu osim o punoj nezavisnosti, to Srbija nema drugog izbora osim da to prihvati?!
Nasuprot zluradim kritizerima, nije cilj ove deklaracije ni da huška na rat niti da sutradan reintegriše KiM u ustavno-pravni poredak Srbije.
Dozvolite da njeni autori znaju bolje od toga. Cilj je nešto drugo: da nas sve podseti na naš kosovski zavet, na ustavno-pravni okvir za status KiM, i ono najvažnije da pozove na promptni prekid politike puzajućeg priznavanja nezavisnosti tzv.
„Kosova“ kroz politiku konstantnih ustupaka kojima se mic po mic separatistima na KiM predaje jedan po jedan prerogativ državne suverenosti dok na kraju država Srbija ne iščezne potpuno sa teritorije naše južne pokrajine!
Naša država već gotovo 10 godina nema nijedan dokument koji definiše pregovarački okvir, strategiju i ciljeve naše državne politike po ovom najvažnijem državnom i nacionalnom pitanju.
Umesto toga, politika se vodi ad hoc po nahođenju jednog čoveka, bez bilo kakve kontrole Narodne skupštine. To je rezultovalo time da smo u proteklih deset godina kosovskim Albancima dali gotovo sve, a nismo dobili ništa. I sada smo došli do kraja tog ćorsokaka gde je još jedino ostalo da omogućimo tzv.
„Kosovu“ da postane član UN, a potom i drugih međunarodnih organizacija. Kada to učinimo, njihovo formalno priznanje od strane Srbije više neće imati nikakvog praktičnog značaja. Stvar će biti nepovratno završena.
Zato se sada, odlučnije nego ikada, mora stati na put tom scenariju. Nema tih para koje mogu oprati naš obraz kada odemo da se sretnemo sa precima znajući da smo potomcima ostavili državu iščupanog srca.
Koliko košta to da deci ostavimo veliku Albaniju na južnoj državnoj granici? Koja je cena Pećke patrijaršije? Dečana? Gračanice? Bogorodice Ljeviške? Svih ostalih naših svetinja na KiM? Ako smo to već izgubili kako neki kažu, zašto nam onda nude pare da to prodamo?! Ne možeš prodati ono što nije tvoje, zar ne?!
A šta tek reći na tobožnje obećanje o ubrzanom prijemu u EU?! Na primeru Severne Makedonije možemo videti kako funkcioniše u praksi taj koncept „obećanje, ludome radovanje“. O tome zaista ne vredi trošiti reči. Jednostavno, vređa inteligenciju.
Kažu nam „real-političari“ i to da moramo biti realni i da shvatimo da je Kosovo izgubljeno jer država Srbija nema nikakvu vlast tamo. Mudrost je to velika.
Da su naši preci 1917. godine imali tu pamet, mi bismo danas bili Grci i živeli u EU! Možda bi bilo najbolje da nam prvo demonstriraju tu mudrost u praksi, pa da probaju da objasne Ukrajini da je na primer Krim realno izgubljen i da je to sada Rusija. Ili tamo možda važe neki drugi aršini?!
Ustav Republike Srbije jasno i izričito definiše položaj KiM u okviru države Srbije sa statusom suštinske autonomije. To mora biti temelj državne politike po ovom pitanju.
Nijedan jedini korak u suprotnosti sa tim više ne sme biti preduzet! Ova deklaracija koju su (za sada) podržale četiri parlamentarne političke organizacije sa 44 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije predstavlja prvi korak ka redefinisanju državne politike po pitanju KiM radi zaštite državnog i nacionalnog interesa.
Autor je advokat u Beogradu i jedan od potpisnika Proglasa za odbranu KiM
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
