Uzdržavam se da profesionalno kvalifikujem moralno samorazgolićavanje dr B. Simonovića (BS) sa tri prostačke kaskade uvreda na moj račun, ali cenjenim urednicima svog omiljenog lista dužan sam da skrenem pažnju da ipak postoje granice ispod kojih partijskim ili sličnim botovima ne treba omogućiti da se razmahnu.
U civilizovanom svetu „argumentacija“ BS nepodeljeno bi bila svrstana u kategoriju moralnog bezumlja (engl. moral insanity). Dokumentovaću tu istinu po tačkama:
1. BS navodno pokušava da polemiku vrati „na početak, na pravu temu rasprave“. To znači vaskrsnuće njegove precenjene (moglo bi se reći bolesne) ideje da se ja ne razumem u epidemiologiju kojom se bavim 56 godina, a da on tom oblašću suvereno vlada.
2. „Vraćanje na početak“ je poziv da budem raskrinkan kao „samoizabrani član Skupštine slobodne Srbije“. Odakle, besmislena ideja da sam samoizabran? Pa, BS u nekoj mojoj sažetoj biografiji nije našao podatak kada i na kom skupu se za mene glasalo. Postaviću pitanje koje bi išlo uz svaku tačku: da li je takvo zaključivanje normalno?
3. Povratak prvobitnim optužbama BS istovremeno znači raspravu o njegovoj pet puta (!) ponovljenoj optužbi da sam učesnik protestnih skupova. Da li je sramota što sam građanski osvešćen ili treba da se stidi žbir koji pomno beleži na koje sam sve skupove išao?
4. Tehnika „dr’šte lopova“ je insinuacija da čeprkam po biografiji BS. Jedino sa prezirom konstatujem kako osoba koja se sa toliko strasti bavi mojim privatnim životom mora da u potragu ulaže veliki trud.
5. Kada odbacuje mogućnost da je neka „Služba“ zainteresovana za mene, indirektno priznaje ono što naslućujem – da je sam mukotrpno, provlačeći se između transparenata, vrebao da li se nalazim u masi. Na mnoge skupove nisam išao, pa mogu da zamislim njegovo razočarenje.
6. Svoj čvrovićevski mentalitet ne uspeva da suzbije, pa me optužuje da imam „nalogodavca“. Dodaje: „Neću da ulazim u to zašto to on i za koga radi.“ Kada se usudi da u očajanju lansira tako besramnu optužbu, da li BS veruje u potpun profesionalni slom našeg sudstva ili računa da se izvuče na svoju neuračunljivost?
7. BS se naivno pravda da je samo pisao o „štetnosti i opasnosti uranijuma (i onog osiromašenog) po ljudsko zdravlje“. Pa, ko to osporava? Kao težak metal, uranijum je po definiciji toksičan. To je pucanj u prazno, kao zamena za koketiranje sa tezom da je uranijum navodno kancerogen.
8. Treba li da odgovaram na Simonovićevu besmislicu kako navodno tvrdim da su NATO bombe, namenjene ubijanju, „potpuno bezopasne“? Koji je to podmetački nivo?
9. On zamera što mu se pripisuje tvrdnja o „pomoru“ od osiromašenog uranijuma (OU). Znači li to da nije bio pri čistoj svesti kada je podržao sramno pozivanje Z. Vukmirović da se posete deca obolela od raka na Dečjoj klinici?
10. Kao paralisan histeričnim slepilom, BS previđa 20 mojih taksativno nabrojanih argumenata, koji bi postideli svakog oponenta sa mrvom kritičnosti i samopoštovanja. Umesto toga, svojim nedostojanstvenim metodom dosadnog ponavljanja četiri puta me označava „rijaliti“ polemičarem.
11. Kada BS članove Odbora za životnu sredinu SANU proglasi ignorantima, uprkos tome što cela Akademija i stručna javnost stoje iza njih, to je zabrinjavajući znak ozbiljno poremećene sposobnosti razuđivanja.
12. Gruba izmišljotina je rečenica: „NATO je akciju bombardovanja Srbije nazvao „milosrdnim anđelom“. Izvorom takvih informacija ne bi trebalo da se ponosi.
13. Kada BS ponovo potencira temu o nekom odbijenom radu od pre skoro 20 godina s implikacijom da se zbog toga ne zna „istina“ o OU („Mislio sam da mu kažem i to o kojem odbijenom radu je reč“), to nije samo sumanuta teorija zavere, već zabrinjavajuće stanje uma na posebnom režimu rada.
14. Lukavo je nastojanje BS da štetna dejstva mamutskih doza uranijuma na miševe prenese na navodno masovno obolevanje od raka dece u Beogradu, gde uranijuma ima koliko i na celoj planeti, sa varijacijama koje ovaj deo sveta čak čine relativno pošteđenim.
15. Nečasno je prikazati mene kao jedinog protivnika razlivenoj i nekoherentnoj maštovitosti BS, sa njegovom žalosnom sklonošću skakanja u sopstvena usta. Humano bi bilo da mu oni koji brinu o njemu ukažu da je protiv njegovih ksenofobičnih konstrukcija cela Epidemiološka sekcija SLD, kao i kompletna SANU, koja je dobrodušno ustupila svoje prostorije za „simpozijum“ Simonovićevih hvatača magle, pa onda odbila da se taj materijal pominje i štampa, ocenjujući ceo poduhvat kao golem promašaj.
16. Štaviše, praktično celokupna naučna zajednica u svetu odbija da razmatra da su koncentracije OU, posebno tako zanemarljivo niske kao u centralnoj Srbiji, mogući faktor rizika za rak.
17. Čak i u maturskom radu o uticaju zračenja na zdravlje, srednjoškolac zna da mora prvo da pogleda i poštuje stavove Svetske zdravstvene organizacije, Međunarodne agencije za istraživanje raka i sličnih krovnih ustanova za merodavne informacije, pa da se pomiri sa činjenicom da uranijum ni u velikim dozama nema dokazana kancerogena svojstva.
18. BS bi morao da razume da naslove određuje urednik. Da je ostao moj predlog, naslov bi glasio: „Otpozdrav tračer-majstoru, s indignacijom“.
19. Upućujući mi paušalne zamerke zbog „mržnje“ i „besa“ bez ikakvog dokaza, BS zorno pokazuje koliki je zavisnik od „Informera“ i slične literature.
20. Držim BS za reč da ću zaslužiti njegov odgovor tek kada objavim naučni rad o njegovim smatranjima. Načekaće se, a to je prilika da se podvijenog repa povuče iz ove polemike, jer me stavlja u poziciju kao da dokazujem heliocentričan poredak. Davno je dokazan.
Šta na kraju ostaje, posle tri Simonovićeva doušnička pamfleta? S njegove strane, odsustvo stida i, čak, pomisli da se izvini za ogromne plastove praznih reči i neosnovanih uvreda. S moje strane, osećaj gađenja što sam uvučen u polemiku sa tako neuobičajeno prljavim igračem.
Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.