Kolaboracija nekadašnjih saboraca sa Šešeljem

… preobukao iz odela zatucanog nacionaliste u evropejca – oni su danas prethodnica svega onoga što planira aktuelna vlast.

Potpuno je jasno, sporazumno primirje nekadašnjih saboraca pretvorilo se u kolaboraciju, jer je cilj zajednički. Vlast je odustala od ulaska u Evropsku uniju i radikali su tu da pomognu. Saveznika na tom putu nikad nije manjkalo. Dok Šešelj traži ulazak u ruski vojni savez ODKB, predsednik Srbije u Rusiji obećava da nikada neće ući u NATO. Kada Šešelj progovori o posledicama bombardovanja Srbije, predsednica Skupštine predlaže formiranje komisije o NATO bombardovanju. Šešelj je tražio smenu predsednika Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije zato što je pozvao na skup predsednicu skupštinskog odbora za spoljne poslove Kosova. Na to je odmah reagovala Maja Gojković, stavljajući se na stranu Vojislava Šešelja. Da podsetimo i na to da su zvaničnici Haškog tribunala, zbog nesaradnje, prijavili Srbiju Savetu bezbednosti UN. Opet je reč o zaštiti radikala od strane vladajuće stranke.

Primera je mnogo i teško ih je navesti sve. Istina je očigledna – radikali i naprednjaci ponovo su u potpunoj ideološkoj ravni koja će nas sve ponovo mnogo koštati. Od razgovora sa Kosovom nema ništa, jer se unutrašnji dijalog na tu temu nikada nije prebacio na politički teren, u skupštinske klupe ili odbore. A to pitanje mora da se rešava odmah. Niko više ne želi da Balkan ima otvorena pitanja o granicama, ratnim zločinima, niti da Srbija ćuti o ubistvu braće Bitići, slučaju Panda i svim onim pitanjima na koje ne dajemo odgovore toliko dugo, zbog čega nam niko više i ne veruje da smo spremni da se menjamo. Ta je politika već jednom poražena, a vraća se na velika vrata.

Dugo već vlada uverenje da Aleksandar Vučić kontroliše sve, od medija do političkih partija. Upravo je zato zanimljivo što su mnogi najavu radikalskog mitinga u Hrtkovcima proglasili nebitnim događajem. Kao da u bilo kojoj teoriji zavere može biti nevažno što se osuđeni ratni zločinac želi vratiti na mesto zločina. Odjednom je to tema „koja skreće pažnju sa neke veće teme“, kao da postoji gora stvar od te što niko nije imao zaista nameru da prethodnicu aktuelne vlasti, radikale, spreči u nameri da širi strah po Srbiji.

U Jarak, gde je Šešelj uradio šta je hteo, jer niko nije imao nameru da ga u tome zaustavi, ni vlast, a ni celokupna opozicija, uspelo je da dođe tek desetak liberala. Niko, ali slovima: niko, više se tamo nije pojavio da odbrani ulazak Srbije u novi krug ludila.

Ratni zločinac Šešelj je narodni poslanik i dalje. Vlast dozvoljava to, baš kao i odlazak u Jarak. Aktuelna vlast se, brzinom munje, oglašava kad progovori Šešelj. Vlast ćuti kada se dese nasilje i pretnje.

I to nije sve. Ćuti i celokupna opozicija.

Na taj način svi su postali kolaboracionisti u novom talasu rađanja nacionalizma, gde se prvo zastrašuju pripadnici manjina, onda se koristi nasilje, a kasnije se gledamo preko nišana. Setite se tada da li ste bili među onih deset ljudi koji su došli u Jarak da se usprotive.

Autor je član Saveta Mladih LDP-a