Kolaps zdravog razuma

Neka bude da je to skroz razumljivo. Uprkos tome što uporno od svih dosadašnjih vlasti očekujemo da konačno shvati da u Srbiji između ostalih godišnjih doba postoji i zima i da sneg u januaru nikako ne bi smeo da bude iznenađenje ili „klimatska promena“, kako to reče pre neki dan gradonačelnik Zoran Radojičić. Od samog kolapsa ovih dana mnogo više nerviraju upravo izjave gradskih čelnika koje vređaju i logiku i zdrav razum.

Ako beogradski vladar iz senke Goran Vesić kaže da „grad dobro funkcioniše“, da je na „samo 2,5 odsto linija bilo problema“, da su samo dve gradske linije imale izmenjen redosled vožnje, a tri linije saobraćale „skraćeno“, a da je povrh svega kolaps samo pokušaj opozicije da uhvati još koji poen – onda je to za svakog ko je u petak po podne pokušao da se vrati kući s posla u Beogradu uvreda za zdrav razum. Verujte meni – da li nam to poručuje Vesić – a ne svojim očima. To je tako u fazonu devedesetih. S bitnom razlikom – sada imamo društvene mreže. Pa osim svojim očima i smrznutim nožnim prstima, možemo da verujemo slikama i snimcima drugih. A oni su nam pokazali kako savršeno funkcioniše – pešačenje po snegu ulicama prvog reda, od Novog Beograda preko Mosta na Adi do Čukarice, ili od blokova do Mirijeva za nepuna četiri sata. Da problema nema uverili su se i putnici koji su morali u jednom trenutku da guraju autobus na liniji 95, ali i oni iz autobusa 51 i 56 koji su izašli na mostarskoj petlji jer autobusi GSP sa ćelavim gumama nisu mogli uz uzbrdicu.

I da verujemo da je bilo dovoljno kamiona koji čiste ulice (a nije), da je i soli bilo dovoljno, šta ćemo sa ćelavim gumama, Vesiću? To je stari problem. Hoćemo da skinemo rasvetu ovih dana, uštedimo bar na struji i kupimo nove koje mogu da isteraju uz uzbrdicu koja se teško time može i nazvati? Naravno da nećemo, kad smo već ove godine dali tih 340 miliona dinara, neka bar šljašti za sve pare.