Sećam se kako je to bilo u socijalističkom samoupravnom društvu. Donošeni su zakoni za koje su stručnjaci govorili da su loši, ti sručnjaci su dobijali mnoštvo prefiksa anti, nakon tri godine obično, nestručnjaci koji su donosili ili podržavali te zakone su uviđali tobože prave nedostatke tih zakona i donosili nove loše zakone.
Pri tome, to neznanje nije bilo ni naivno, jer se u mnoštvu loših propisa najbolje snalazila i od njih najviše se okoristila ona manjina koja ih je donosila ili podržavala. Tako danas imamo jedan broj bogataša iz doba socijalizma, privredne sporove i ostale parnice stare nekoliko decenija, brojne srpske i druge podele zbog loše raspodele.
Danas se skoro sve što ne valja ponavlja. Donose se brojni trogodišnji zakoni, koji su tobože akti harmonizacije sa propisima EU. Donose se od strane sveznalica i interesnih grupa, koji takođe nisu naivni. Te loše zakone obavezno prati još lošije njihovo izvršenje prilikom koga se kažnjavaju oni koji kritikuju te zakone, veoma često se tumače iste odredbe zakona na različite načine, ne postoji ustaljena prakse, pravni lek je, zbog nestručnosti ili nesavesnosti pojedinaca u višestepenom organu često neefikasan, postoji samo na papiru. Tako običan čovek i stručnost ostaju i dalje kolateralna šteta, ali ovoga puta ne vlasti radnog naroda, nego demokratije.
Dr Milenko Manigodić, advokat iz Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
