Kolektivna traumatizacija Srbije 1Foto: Privatna arhiva

Pre četiri godine pridružila sam se grupi mladih ljudi koji su svake subote zajedno sa građanima širom Srbije organizovali proteste.

Napomenuću još jednom: Grupi MLADIH ljudi koji su prepoznali nepravdu, energiju naroda i rešili da tim šetnjama, akcijama i organizovanošću pokažu svoje nezadovoljstvo državom u kojoj žive.

Nekome je, naravno, zasmetalo to što se hiljade građana okuplja svakog vikenda, te su ti mladi ljudi, studenti, zbog aktivizma postali žrtve političkog nasilja od strane vlasti.

Navodim #1od5miliona kao prvi primer iz razloga što sam tu osetila politički pritisak, nasilje svake vrste i pokušaje zabrane svake slobode.

Organizatori protesta #1od5miliona su targetirani u tabloidima kao strani plaćenici, hapšeni, odvođeni na informativne razgovore, dobijali krivične i prekršajne prijave, dobijali batine na protestima i suočavali se sa raznim uvredama.

Članovi i članice Pokreta #1od5miliona, kako sadašnji, tako i bivši, imaju na desetine krivičnih prijava i tri pravosnažne presude zbog protesta i desetak privođenja i informativnih razgovora.

Rekla bih da poslednju deceniju u Srbiji živimo kao žrtve tog nasilja, ali to nije tačno.

Ljudi se dobro sećaju političke torture Slobodana Miloševića, a aktivisti koji su tada protestovali i borili se danas imaju svoju decu, a još uvek su žrtve apsolutno istog načina održavanja jednog čoveka na vlasti.

Danas ne postoji aktivistička ili politička organizacija, kolektiv ili, pak, pojedinci koji ne dele istu traumu – targetiranje od strane vladajuće stranke.

Ali, da krenemo od činjenica:

Fridom haus je u ovogodišnjem izveštaju potvrdio da je Srbija zabeležila jedan od najvećih padova u oblasti sloboda tokom poslednjih deset godina.

U izveštaju je navedeno i da su se „tokom 2022. godine dogodila brojna kršenja sloboda okupljanja, uključujući nasilnu represiju na skupovima aktivista i protestima, koju su vršile privatne bezbednosne agencije i maskirane osobe navodno povezane sa vladom.“

Prema izveštajima Fridom hausa, rejting Srbije kao demokratske države pada od 2014. godine, odnosno od dolaska Aleksandra Vučića na mesto premijera.

Političko nasilje je doslovno svakodnevno.

Bilo da je to nasilje na poslu, kada od vas traže da podržite vlast kako biste zadržali posao, da li kada vam je potrebna veza za kod lekara, da li kada odete do kioska i na naslovnicama vidite razapinjanje bilo koje opozicione figure na najgnusnije načine.

Svaki izborni proces protekao je u problemima, napadima, zastrašivanju, ucenama, duplim spiskovima, lažnim listićima, kupovinom glasova.

Podsetimo se i julskih protesta 2020. godine, kada su ljudi masovno izašli na ulice Beograda, a na njih je bačen suzavac, puštena konjica, građani su brutalno prebijani, a i dalje niko nije odgovarao za to nasilje. Štaviše, premijerka je izašla na nacionalnu frekvenciju i rekla kako policija nikoga nije pipnula.

Podsetimo se i bacanja žena preko ograde za vreme blokada 2021. godine, kao i bagera, palica i čekića u Šapcu tokom te iste blokade.

Pored napada na građane tokom raznih protesta, ne zaboravimo i targetiranje i napadanje novinara koji koji se kritički izražavaju o vlasti. Novinari su izloženi pretnjama, zastrašivanju, pritiscima i napadima na njihovu imovinu.

Skoro su po fasadama, prolazima i trotoarima osvanuli i grafiti koji targetiraju određene opozicione narodne poslanike, a ispred Fakulteta političkih nauka na plakatima su targetirani i profesori tog fakulteta.

Možemo se slagati ili ne sa nečijom politikom, ali moramo se složiti da niko ne sme da trpi bilo kakvo nasilje od stranke koja je na vlasti samo zato što joj se može.

Mogu nabrajati vrste nasilja koje kao građani trpimo poslednju deceniju na još 40 strana, ali poenta je ista – Srpska napredna stranka više nema nikakvih granica. Kasno je da sada kažem „Vreme je da menjamo ovo“.

To vreme je odavno došlo i svi to znamo.

Sada je već krajnje vreme da apatiju ostavimo po strani i zaista jednom solidarno kažemo da nismo niti ovce, niti lutke za igranje jednog čoveka.

Setite se čega ste žrtve sledeći put kada pomislite da vas nešto ne zanima ili se ne tiče lično vas. Jer vas se uvek tiče.

Autorka je članica Pokreta #1od5miliona

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari