Koliki je gubitak Er Srbije

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Kondić, po običaju, nije otkrio više podataka (a naročito troškove poslovanja) jer kako kaže „finansijski rezultati za 2015. trenutno su predmet revizije međunarodne revizorske kuće KPMG i biće objavljeni u narednih nekoliko nedelja“. Bez obzira na tu misterioznost, može se ipak naslutiti s visokom dozom preciznosti poslovni rezultat Er Srbije za 2015. godinu.

Za to je zaslužno saopštenje za javnost kompanije Er Srbija (koje nosi datum 1. mart 2016.) u kome je nehotice otkriven jedan od ključnih podataka u poslovanju kompanije koji je do sada vrlo brižljivo skrivan – broj pređenih kilometara kompanije za godinu dana (ukupan nalet u kilometrima). Dakle, zvaničan podatak je da je Er Srbija u 2015. godini preletela 29,5 miliona kilometara. Posle objavljivanja tog podatka, finansijskim forenzičarima značajno je olakšano izračunavanje poslovnih rezultata Er Srbije, do kojih je moguće doći i pre nego što revizorska kuća KPMG objavi revidirane poslovne rezultate poslovanja nacionalne aviokompanije.

U vazdušnom prevozu putnika postoji nekoliko karakterističnih međunarodno priznatih i prihvaćenih pokazatelja iz kojih se vidi koliko je svaka aviokompanija efikasna, a njihovim ukrštanjem lako je izračunati njen konačni finansijski rezultat (profit ili gubitak). Tako je jedan domaći finansijski forenzičar imao na raspolaganju nekoliko javno dostupnih podataka o operativnom poslovanju Er Srbije (broj letova, broj putnika, ASK – kapacitet za prevoz putnika iskazan kao proizvod raspoloživog broja sedišta i ukupno pređenih kilometara) koje je ubacio u „forenzičku retortu“ (3,65 milijardi ASK podeljeno sa 29,5 miliona kilometara i 2,55 miliona putnika) i saznao da je parametar RPK (broj realizovanih sedišta po pređenom kilometru) za Er Srbiju – 2.327.431.587. RPK je važna karika da bi se došlo do ključnog i najvažnijeg parametra poslovanja svake aviokompanije, iz koga se procenjuje koliko ona efikasno popunjava sedišta i stvara prihod od prodaje karata. Taj parametar je PLF (ukrštaju se ASK i RPK). I Er Srbija na osnovu ove računice ima PLF – 64 odsto.

U prvom kvartalu 2015. godine PLF je bio 53 odsto, u drugom kvartalu 64 odsto (prosek za polugodište – 59 odsto), u trećem kvartalu 77 odsto, a u četvrtom kvartalu 56 odsto. Da li je to mnogo ili malo, može se proceniti na osnovu rezultata nekih drugih aviokompanija. Na primer, kompanija Easy Jet ima PLF – 91 odsto, Norwegian – 89 odsto, Aegean Airlines – 86 odsto… a prosečan PLF za evropske aviokompanije je 81- 82 odsto.

Za izračunavanje krajnjeg finansijskog rezultata potrebni su još dva parametra vezana za prihode i troškove saobraćaja – RASK (revenue per available seat/km) i CASK (cost of available seat/km). Forenzičari su do njih došli posredno – poznate prihode iz polugodišnjeg poslovanja uvećali su na godišnji nivo, a kod troškova pošlo se od „domaćinske“ podrške Er Srbiji i pretpostavke da ta kompanija 2015. ima niže troškove 8,6 odsto, koliko je najveće smanjenje troškova prijavljeno u 2015. kod evropskih aviokompanija. I na kraju kad se ukrste svi ti podaci, vrlo konzervativna (i nimalo zlonamerna) forenzička procena pokazuje da je Er Srbija u 2015. godini napravila gubitak od oko 60 miliona evra.

Kad se prisetimo da je Er Srbija prve (nepune) godine poslovanja (2013.) napravila gubitak od oko 70 miliona evra, druge poslovne godine (2014.) oko 90 miliona evra i treće godine poslovanja (2015.) oko 60 miliona evra, nije teško izračunato da za tri godine zadovoljstvo suvlasništva u nacionalnoj avio-kompaniji košta poreske obveznike Srbije 220 miliona evra. I pored ovakvog poslovnog rezultata i podatka iz forenzičke analize da je prihod po putniku opao u prošlog godini sa 85 evra (na polugodištu) na 78 evra (na kraju godine), direktor Kondić s optimizmom gleda u svetlu budućnost. „U 2015. smo postavili čvrst temelj za nastavak rasta u ovoj godini, čiji će vrhunac biti uspostavljanje svakodnevnih letova za NJujork. Posle dve godine poslovanja, Er Srbija je zaista uhvatila zamajac. Sada smo avio-kompanija koja ima više samopouzdanja“, kaže Kondić.

Nešto od te ambicije (ako se to uopšte može nazvati ambicija) vidi se iz nedavno objavljenog letnjeg reda letanja Er Srbije. Srpski nacionalni avioprevoznik planirao je da u letnjoj sezoni ima 30 letova više nedeljno. A najveća povećanja broja letova su na linijama za Kijev (6), NJujork (5), Sank Petersburg, Hamburg, Ohrid, Dubrovnik i Tivat (po 3) a zatim Pulu, Bukurešt, Sofiju, Split, Tiranu (po 2). Iz ovog plana očigledan je „prioritet svih prioriteta“ Er Srbije da svoj avion na liniji za NJujork svaki dan „ugoji“ putnicima iz regionalne „konekcije“ (tranzita). To je razumljiva strategija s obzirom na podatak koji je nedavno otkrio premijer Aleksandar Vučić da su „trenutni troškovi uvođenja nove linije ka NJujorku 10 miliona dolara na godišnjem nivou“. Taj dodatni trošak nije uopšte mali, naročito kad se upari s ostvarenim gubitkom za prošlu godinu. A još postoji i nekoliko nimalo naivnih nepoznanica koje značajno uvećavaju rizik „američke avanture“ Er Srbije. Neke od njih su upravo „regionalne“.

Jedna od tih je nepoznanica kako će reagovati hrvatske vazduhoplovne vlasti – da li Er Srbiju u Hrvatskoj čeka zabrana prodaje krajnje destinacije koja nije Beograd. Zatim, jedna moćna evropska aviokompanija sačinila je nedavno analizu performansi „Beograda“ kao regionalnog haba za prekookeanske letove do Njujorka i konstatovala (činjenicu koju treba dobro finansijski analizirati) da „Beograd nema veći kapacitet od 90 putnika dnevno“. To nije mnogo, ali nije ni zanemarljivo. Jedan od najvažnijih odgovora je na pitanja mogu li se umanjiti poslovni rizici, tako da se taj dnevni kapacitet može vremenom povećava?