Koliko će dugo trajati Beli?

Mnogi žele osvetu za sva ta uzaludna čekanja. Osvetnik je konačno došao. Na belom konju u belom odelu. Princ besmisla, glupiranja i dokolice. Čovek koji je stvoren za drugi krug. Mlad kao da je iz Mladenovca. Ljubi kao Ljubiša. Beo kao prašak koji pokreće „moderan svet“. On je Ljubiša Preletačević Beli u telu Luke Maksimovića iz beogradske opštine Mladenovac.

Mladi Mladenovčanin Luka Maksimović kao nezaposleno lice nije ni pokušavao sebi da pronađe posao čestim odlascima u NSZ, već je sebi pronašao radno mesto u resetovanju političke scene u Srbiji. Mnogi ljudi su sebi pronašli posao ulaskom u politiku, ne zalažući se da se do radnih mesta može dolaziti ne lutajući stazama politike. Isto je uradio i Beli. Njegovo radno mesto je lider opzicije. Njegov poslodavac su razočarani građani.

U konvencionalnom smislu Luka Maksimović je kadrovsku politiku postavio kao centralnu temu svoje kampanje. Nekonvencionalni način kritike kadrovske politike u Srbiji, čini se da je ovu temu nametnulo kao prioritetnu. Međutim, ova tema je prioritetna, samo zato što se dolaskom Vučića na vlast ovoj temi nije ozbiljno pristupilo.

Možda raspoloženje birača nije smena Vučića, nego obračun s preletačima. Dolazak bilo kog Vučićevog protivkamdidata na vlast nije garancija da će preletači biti oterani u svoje mišije rupe. Srbija koja ima kičmu i integritet u svetu ne može biti preletačevićevska Srbija. Građani ne izlaze na izbore da bi preletači ostajali na položajima, zadržavajući svoje sitne privilegije, od kojih je najveća privilegija da ne urade ništa ni za Srbiju, ni za svoju Opštinu i da prođu nekažnjeno.

Da li se zaboravilo kako je Ljubiša Preletačević Beli krenuo u kampanju? Šta ga je podstaklo da skuplja potpise? Da li su ljudi zaboravili da je Beli krenuo u akciju prikupljanja potpisa stvarajući reakciju na nenormalnih šestdeset hiljada potpisa overenih kod notara za Vučićevu kandidaturu. Za samo jedan dan. Za Vučićevu kandidaturu potpisivali su isti oni ljudi koji su potpisivali za Tadića, a predhodno za Koštunicu i Miloševića. Ta armija ljudi su preletači. Po svom karakteru su bezkičmenjaci koji stvaraju zid između potrebe da se društvo unapredi i vrha svake vlasti. Što je vlast jača, armija preletača je brojnija. Žalosno je što se snaga vlasti meri brojem preletača, umesto radnim mestima, odbrambenim sistemom, ekonomskim integritetom, stočnim fondom itd. Zato je Beli koristan, jer je zamirisao humorom u kome se guše jedino ljudi preletačevićevske krvi. Pre svega je Beli koristan Vučiću, jer će mu olakšati da se snaga vlasti više ne meri brojem preletača.

Preletači su po svom karakteru miševi, ali su vremenom prelazeći iz vlasti u vlast postali pacovi. Što je jača vlast, ugriz ovih pacova je štetniji po razne javne budžete, štetan za stvaranje novih mogućnosti, štetan za stvaralačku svetlost, jer pacovi hoće mrak.

Preletači su miševi koji prelaze iz partija koje odlaze s vlasti u partiju koja dolazi na vlast. Vremenom posle nekoliko preletanja postaju pacovi. Ne postoje više kriterijumi da se postane član partije. Dovoljno je samo da ste spremni da potpišete pristupnicu. Upravo je izoztanak kriterijuma problem svih političkih organizacija, izuzev SPS-a. Dačićevi su iskusni. Možda zato što imaju Ružića i Mrkonjića. Oni ne preleću iz partije u partiju, oni preleću iz koalicije u koaliciju i trude se da zadrže svoj identitet. Njihov identitet je biti partija na vlasti. Zbog toga nikad nisu razočarali svoje birače, pa neće ni ovog puta – podrškom Vučiću.

Pojava Ljubiše Preletačevića Belog donosi atmosferu u kojoj se stvara potreba za promenom političkog sistema. To bi značilo da se gradonačelnici biraju neposredno na izborima, a ne voljom odbornika koju uglavnom čine preletači. Da je gradonačelnik Kraljeva izabran neposrednom voljom građana Kraljeva, sasvim sigurno Kraljevo ne bi imalo gradonačelnika kome je najveći domet da otvori semafor. Lokalna politika ne treba da bude ponizna u duelima s republičkom politikom. Ljubiša Preletačević Beli je nastao kao izraz bunta na lokalnom nivou. Potreba da se ova vrsta satiričnog bunta proširi na nivo visoke politike nastala je usled potrebe da na lokalnim nivoima građani na biraju Vučića, već lokalne političare. Na poslednjim izborima građani su na lokalnim nivoima birali Vučića, zato što je on bio nosilac svih lista SNS na lokalnom nivou. Dakle, građani su na lokalnim izborima birali Vučića, a dobili su na čelu svojih Opština i Gradova patuljke – u moralnom, intelektualnom i svakom drugom smislu te reči.

Eventualnim ulaskom Ljubiše Preletačevića Belog u drugi krug predsedničkih izbora poražen je budući predsednik države. Kakav je to predsednik države ako je morao da pobedi propalog studenta kome je zajebancija jedini smisao. Izgubio je i zaštitnik građana jer je zajebancija jača od vere u institucije ili od osobe koja se zalaže za snažnije institucije. Ako Beli uzme više glasova od Jeremića, da li njegova međunarodna karijera diplomate ima perspektivu kao i njegov međunarodni ugled na kome insistira u obraćanju svojim potencijalnim biračima. Činjenica je da je Beli napravio zajebanciju za birače, ali napravio je i ozbiljnu zajebanciju svim učesnicima u trci za Predsednika Srbije, upravo zato što je najozbiljniji takmičar za prvo mesto posle prvog mesta.

Koliko će dugo trajati Beli, to je pitanje za analitičare. Da li je njegova uloga epizodna ili glavna, pokazaće vreme. Kontroverzni novinar Milomir Marić mi je rekao da je Beli omogućio narodu da zajebava političare kao što su političari godinama zajebavali narod. Kontroverzni Milomir Marić traje decenijama. Pitam se, da li će toliko trajati i kontroverzni Ljubiša – zvani Beli.

Autor je urednik portala KomentarPres